Brisel poručuje građanima da čuvaju zalihe hrane i vode za 72 sata - i uverava da nema neposredne opasnosti

Evropska komisija pozvala je građane da pripreme zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština za najmanje 72 sata. Plus spakovan ranac ili torbu za hitne slučajeve, s najneophodnijim za brzu evakuaciju. Istovremeno, Komisija izričito naglašava da preporuke nisu povezane s neposrednom opasnošću.

Mera nije panika od juče. Deo je Strategije za Uniju pripravnosti, predstavljene još u martu 2025, s 30 mera: smernice za kućne zalihe, zaštita kritične infrastrukture, bolji sistemi ranog upozoravanja, zajedničke krizne vežbe i bolja koordinacija civilnih i vojnih službi. Sada su stigla konkretna uputstva. Među njima i predlog za Evropski dan pripravnosti - ideja koja više liči na briselsku birokratsku dosetku nego na ozbiljnu meru.

Zašto baš 72 sata? Zato što je to međunarodno prihvaćen minimalni standard, izgrađen na iskustvima iz ranijih katastrofa: toliko je vremena potrebno hitnim službama da organizuju pomoć na terenu. A zašto sada? Tu je odgovor duži.

Od Lajpciga do Kalinjingrada

Evropa živi u ozbiljno narušenom bezbednosnom okruženju - pre svega zbog ruske invazije na Ukrajinu i hibridnih pretnji. U avgustu je u nemačkom Lajpcigu bilo pokušaja napada dronom s eksplozivom na ukrajinski transportni avion, za šta je nemačka vlada optužila Rusiju. Savet EU je u martu 2026. osudio dugotrajne i koordinisane ruske hibridne operacije. Istraživanje evropskih javnih medija još u martu 2025. identifikovalo je više od 60 potvrđenih ili sumnjivih slučajeva ruskog hibridnog delovanja, među njima i zapaljive pakete koji su 2024. izazvali požare u logističkim sistemima Nemačke, Poljske i Velike Britanije. Kraj septembra doneo je i nuklearnu pretnju: Moskva je poručila NATO-u da može da posegne za nuklearnim oružjem ako pokuša da izoluje Kalinjingrad.

Ursula fon der Lajen je još u oktobru 2025. upozorila da je Evropa izložena hibridnom ratu, nakon što su ruski dronovi i vojni avioni povredili poljski i estonski vazdušni prostor. U septembru ove godine otišla je korak dalje: „Hibridne pretnje s kojima se Evropa suočava sve su manje hibridne i sve manje samo pretnje.”

Poverenje u američki kišobran je napuklo. Tramp je više puta poručio da SAD neće nužno braniti saveznike koji ne izdvajaju dovoljno za odbranu, a u martu 2026. ponovo je doveo u pitanje američke obaveze prema NATO-u. Tome se dodaju sajber napadi - prema evropskoj agenciji za sajber bezbednost, javna uprava je najčešće napadani sektor, s 32 odsto incidenata - i priroda: od 1980. do 2024. prirodne katastrofe izazvale su 822 milijarde evra ekonomske štete u EU. Blekaut u Španiji i Portugaliji u aprilu 2025, kada su milioni ljudi ostali bez struje zbog niza tehničkih problema, pokazao je da za haos nije potreban ni rat.

Evrokomesarka za pripravnost i upravljanje krizama, Hadža Lahbib, dala je primer konkretniji od svake strategije: sajber napad na supermarkete može da prekine snabdevanje osnovnim proizvodima. „Zamislite situaciju u kojoj ne možete da odete u supermarket ili, možda, da prokuvate vodu”, rekla je.

Na Balkanu, gde generacije pamte ratove i sankcije iz devedesetih, spisak „voda, konzerve, baterije, radio” ne zvuči kao naučna fantastika. Zvuči kao nečije detinjstvo. Brisel bar ima strategiju, 30 mera i uputstvo koje svako domaćinstvo može da pročita. Da li je ijedna institucija u Makedoniji uopšte objavila ovakvo uputstvo za građane - i da li bi iko znao gde da ga nađe?