Republikanci potonuli na izborima u SAD, a Vens otvoreno okrivio rat s Iranom

Demokrate su uzele i Predstavnički dom i Senat na izborima na sredini mandata Donalda Trampa. Ne tesnom razlikom - potopom. Prema trenutnim rezultatima, demokrate imaju 247 poslaničkih mesta prema 153 za republikance, s još 35 neizvesnih trka, a za većinu u Domu potrebno je 218. U Senatu su obezbedili najmanje 54 mesta.

Najviše bole brojke iz država koje su republikanci smatrali svojim. Ajova i Kanzas prešli su kod demokrata. Teksas je prvi put posle više od tri decenije izabrao demokratu u Senat - Džejms Talariko pobedio je Kena Pakstona, kandidata kog je podržao Tramp. U Misisipiju demokrata Skot Kolom vodi s nešto više od 1.000 glasova ispred aktuelne senatorke Sindi Hajd-Smit, a glasovi se još broje. Glasalo je preko 122 miliona Amerikanaca, skoro polovina biračkog tela, prema procenama izborne laboratorije Univerziteta Floride.

„Razlog je rat”

Pravi zemljotres stigao je sutradan, i ne od opozicije. Potpredsednik Džej Di Vens objavio je tekst od 600 reči na mreži X i napisao ono što se u Vašingtonu dosad šaputalo: „Razlog našeg poraza je rat.” I dodao: „Sam predsednik je to rekao sinoć.”

Vens se pozvao na anketara koji je pitao Trampove birače iz 2024. koji su sada glasali za demokrate šta bi ih vratilo. Četiri najčešća odgovora: kraj rata, fokus na troškove života i inflaciju, „Amerika na prvom mestu” i promena odnosa s Izraelom. Zatim je bacio rukavicu: „Ako želite da tvrdite da je vredelo, da je vredelo izgubiti Senat za narednih šest godina, onda to i tvrdite. Slagali se ili ne, to je bar iskreno.”

SAD i Izrael napali su Teheran u februaru. Vens je javno podržavao rat, ali je u Vašingtonu bila javna tajna da se u privatnim razgovorima s ljudima iz administracije protivio. Sada je to izneo na sto - a da nijednom nije pomenuo Trampa po imenu, a zaključke je pripisao neimenovanim anketarima.

Onda je došlo drugo iznenađenje. Tramp, koji od saradnika obično traži bezrezervnu lojalnost, složio se da je rat u velikoj meri odlučio izbore - ali je rekao da bi u istoj situaciji „ponovo uradio isto”. „Znam šta on misli o tome. Mislim da je to u redu”, rekao je o Vensovoj objavi. „Znao sam šta radim kada sam ušao u to; sprečili smo ih da dođu do nuklearnog oružja i nikada ga neće imati.”

Koliko je često na Balkanu drugi čovek vlasti javno napisao da je stranka izgubila zbog odluke prvog - i sutradan još bio na funkciji? U Vašingtonu je to možda prvi hitac u trci za 2028. Vens već nudi plan od četiri tačke za vraćanje birača, koji zvuči kao jezgro budućih predizbornih govora, iako zvanične odluke o kandidaturi još nema.

Bunt je u sopstvenim redovima

Vens nije sam. Republikanski kongresmen iz Ohaja Voren Dejvidson rekao je da su se birači, posebno mladi, osećali „izdano” zbog dve stvari: rata i visokih troškova života, a za poskupljenja je okrivio i carine Trampove administracije. „Poruka birača 2024. bila je jasna: ne želimo ove ratove”, poručio je. Senator iz Teksasa Džon Kornin, koji je na preliminarnim izborima izgubio upravo od Pakstona, napisao je u autorskom tekstu da poraz „nije bio samo predvidljiv, već i predviđen”, i kritikovao Trampa zbog sporednih predstava - poput prezentacije projekta za bazen ispred Bele kuće.

Ni pobednici nisu opijeni. Lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, priznao je: „Milioni Amerikanaca glasali su za nas zbog frustracije Trampom, a ne zato što vole Demokratsku stranku.” Analitičari očekuju da će se Tramp od sada oslanjati na izvršne uredbe da bi zaobišao Kongres, a Šumer, pak, prihvata da predsednik može da blokira zakone vetom.

Do predsedničkih izbora ostale su dve godine. Tramp više nema većinu u Kongresu, njegov potpredsednik već piše sopstveni program, a američki birači pokazali su nešto što svaka vlast želi da zaboravi: rat daleko od kuće ipak se vraća kući - na biračko mesto.