Propada dogovor Trampa i Putina o ruskom dizelu: sankcionisani tankeri skrenuli ka Brazilu i Alžiru

Donald Tramp je hteo da obori cene na pumpama tačno pred izbore - ruskim dizelom, dogovorenim lično s Vladimirom Putinom. Izbore je izgubio. Sada i dizel traži drugog kupca: dva od tri tankera koja su plovila ka američkoj obali naglo su promenila kurs.

Prvi je „Talisman”, dvadesetogodišnji ruski tanker pod sankcijama SAD, Velike Britanije i Evropske unije. Da, dobro ste pročitali: brod pod američkim sankcijama trebalo je da nosi gorivo za Ameriku, po dogovoru američkog predsednika. Drugi je „Leruo”, u vlasništvu kompanije iz Hongkonga, pod zastavom Sijera Leonea i pod sankcijama Britanije, EU i Kanade. Nijedan od njih više ne navodi atlantsku obalu SAD kao odredište.

„Leruo” je u ponedeljak promenio signal i sada navodi Brazil. „Talisman” se s Atlantika okrenuo nazad ka Sredozemnom moru i trenutno je kod obale Alžira, sa signalom da „čeka naređenja” - što znači da teret nema potvrđenog kupca ni luku za istovar.

Treći tanker, „Agioi Fanentes” u grčkom vlasništvu, još plovi ka SAD, ali i on javlja da „čeka naređenja”. „Dva od tri tereta ruskog dizela namenjena SAD sada su preusmerena ka drugim odredištima”, kaže analitičar Met Smit iz kompanije Kpler. Prema njemu, treći brod trebalo bi da stigne u Njujork ovog vikenda, ali pošto se američki kupci očigledno uzdržavaju zbog propisa, zakona i sankcija, „ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako i ovaj tanker promeni kurs”. U međuvremenu, još jedan sankcionisani tanker, „Bist” sa Sejšela, natovaren 27. oktobra u ruskoj luci Primorsk, plovi ka američkoj obali.

Otpor je stigao i iznutra. Dogovor je razbesneo demokrate, ali i deo republikanaca u Kongresu, koji su upozorili da bi mogao biti nezakonit i zatražili da se hitno poništi. Guvernerka Nju Džersija, Miki Šeril, poslala je zvanično pismo operaterima luka i terminala: svaki tanker s ruskim dizelom da vrate, ili će se suočiti sa strogim kaznama.

A dizel Americi zaista treba. Američke zalihe pale su ispod 100 miliona barela - prvi put u više od dve decenije. Fjučersi na dizel skočili su za više od 60 odsto otkako je Tramp započeo rat u Iranu, a cena na američkim pumpama je oko 6,27 dolara po galonu, blizu istorijskog rekorda iz septembra. Svetske zalihe su se istopile zbog pada rafinerijskog kapaciteta izazvanog ratovima u Iranu i Ukrajini.

Džejkob Meldgard, izvršni direktor brodarske kompanije TORM, sažeo je to bolje od bilo kog političara: „Čak i pre nego što demokrate preuzmu Kongres, vidi se da povratak Rusije u globalnu ekonomiju ne ide tako jednostavno. Čak ni kada to gura sama američka administracija.”

Jeftino gorivo tačno pred glasanje, dogovoreno direktno s Kremljom - zvuči li vam poznato? Američki slučaj pokazuje nešto važnije od predizbornih trikova: mreža sankcija, kada se jednom isplete, ne raspliće se jednim telefonskim razgovorom. Ako to ne polazi za rukom ni Vašingtonu, koliko prostora imaju manje države koje se nadaju izuzecima za ruske energente?