Postoje loše večeri, a postoji i ono što je napravio (ili tačnije, nije napravio) Čet Holmgren u sedmoj, odlučujućoj utakmici finala Zapadne konferencije protiv San Antonija. Centar Oklahoma Siti Tandera ušao je u istoriju NBA plej-ofa - ali ne onu koju želiš da ima do svog imena.

Holmgren je postao prvi igrač u istoriji NBA doigravanja koji je odigrao više od 30 minuta u sedmoj utakmici, a uputio najviše dva šuta ka košu. Još neverovatnije - u poslednjih 31 minut na parketu nije uputio nijedan jedini šut. Ne promašen šut. Nijedan šut. Trideset i jedan minut u najvažnijoj utakmici sezone, a statistika za pokušaje stoji na nuli.

Kroz celu seriju od sedam utakmica brojke Holmgrena jedva se čitaju kao brojke nosećeg igrača: 10,7 poena, 7,1 skok, 1 asistencija i 1,1 blokada u proseku za 29,8 minuta. Za igrača od kojeg je Tander očekivao mnogo više, to je serija za zaboravljanje.

Pitanje koje ostaje da visi nad Oklahomom nije da li je Holmgren talenat - to niko ne spori. Pitanje je šta se dešava s glavom jednog mladog centra kada dođe trenutak da se preuzme odgovornost, a on se umesto da traži loptu, povlači u senku. San Antonio i Viktor Vembanjama prošli su u finale; Holmgren je ostao sa statistikom koja će ga objašnjavati još dugo.

Talenat te nosi do sedme utakmice. Karakter odlučuje šta ćeš uraditi kad stigneš tamo. Holmgren ovog leta ima jedno leto da razmisli koja mu je od dve stvari nedostajala.