Godišnja inflacija u Makedoniji u avgustu iznosi 2,6 odsto. Na mesečnom nivou troškovi života su se povećali za 0,4 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku. Vlada brojku čita kao potvrdu stabilizacije - i ima osnova za to. Ali u istoj tabeli stoji i nešto što nećete naći u saopštenjima.

Putanju do 2,6 odsto objavila je ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska: 5,7 odsto u aprilu, 4,8 u maju, 3,4 u junu, 2,3 u julu. I onda - 2,6 u avgustu. To znači da avgustovska brojka nije nastavak silaznog trenda. To je prvi rast posle četiri meseca pada.

Gde je poskupelo, a gde pojeftinilo

U avgustu u odnosu na jul, najveći mesečni rast je kod rekreacije, sporta i kulture - 3,1 odsto, i kod restorana i usluga smeštaja - 2,5 odsto. Lična nega i raznovrsne robe i usluge poskupele su za 0,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića za 0,5 odsto, pokućstvo za 0,4 odsto, a stanovanje, voda i energenti za 0,2 odsto.

S druge strane, transport je pojeftinio za 0,8 odsto, a odeća i obuća za 0,3 odsto.

Na godišnjem nivou slika je drugačija i pokazuje gde stvarno boli. Alkoholna pića, duvan i narkotici su gore za 9,4 odsto, rekreacija, sport i kultura za 8,8, usluge obrazovanja za 5,0, restorani i smeštaj za 4,8, stanovanje i energenti za 3,8, transport za 3,4, odeća i obuća za 2,1, a hrana i bezalkoholna pića za 1 odsto.

Indeks cena na malo na godišnjem nivou je viši za 2,3 odsto.

Zašto se zvanična brojka i vaš osećaj ne poklapaju

Razlika između 9,4 odsto u jednom odeljku i 1 odsto u drugom to objašnjava u potpunosti. Domaćinstva nemaju istu strukturu troškova, a proizvodi koji se kupuju najčešće imaju veću težinu u ličnoj percepciji od one koju im daje statistička korpa.

Ako vaš mesečni budžet naginje ka hrani i stanovanju, vaša inflacija nije 2,6. Ako naginje ka odmoru i restoranima, ona je znatno viša.

Evropsko poređenje vredi, ali s ogradom

Vlada ocenjuje da je Makedonija među evropskim ekonomijama s nižom inflacijom. Prema preliminarnoj proceni Evrostata za avgust, godišnja inflacija u evrozoni se očekuje na 3,3 odsto, naspram 2,9 u julu, s procenjenim godišnjim rastom energetske komponente od 14,3 odsto. Niže stope od makedonske imaju Estonija sa 1,3, Malta sa 1,9 i Finska sa 2,4, dok je Francuska na 2,7, Holandija na 2,8, a Nemačka i Austrija na 2,9 odsto.

Ograda je tehnička, ali važna: Evrostat za avgust zasad raspolaže brzim procenama na osnovu harmonizovanog indeksa, a potpuni podaci se očekuju 17. septembra. Rang-lista na osnovu brzih procena je rang-lista nečega što još nije konačno.

U široj slici, bruto domaći proizvod u drugom kvartalu porastao je za 4,3 odsto na godišnjem nivou. Industrijska proizvodnja u julu je viša za 1,3 odsto u odnosu na isti mesec lane, a za prvih sedam meseci rast iznosi 0,9 odsto. Ispod površine: prerađivačka industrija je u julu porasla za 3,4 odsto, rudarstvo i vađenje kamena pali su za 5,9 odsto, a snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacijom - za 19,5 odsto.

Inflacija od 2,6 odsto je daleko od 16,8 odsto koliko je iznosila u avgustu 2022. godine. To je stvaran napredak i zaslužuje da se kaže. Ali avgust je pokazao da putanja nadole nije prava linija, i sledeći test neće davati ukupni indeks - davaće ga hrana, energija i usluge.