7. maja 2026. u 18:00 časova, policijski službenici iz OVR Kičevo lišili su slobode D.S. (65) iz Kičeva. Pri pretresima u njegovom domu i pomoćnim prostorijama u Kičevu i u selu Popoec, izvedenim po sudskom nalogu, pronađene su i oduzete dve puške i meci različitog kalibra.

Lice je zadržano u policijskoj stanici, a po potpunom dokumentovanju slučaja protiv njega će biti podnesena odgovarajuća prijava. To je standardna formulacija policijskog izveštavanja. Pitanje je - šta se krije iza nje?

Makedonija ima decenijski problem sa nelegalnim oružjem. Posle raspada Jugoslavije i perioda 90-ih, hiljade vatrenih oružja ostalo je u domovima građana, skriveno po podrumima, šupama, tavanima. Vlasti su kroz razne inspekcije godinama pokušavale da registruju ono što je ilegalno, ali je uspeh delimičan. Kičevski slučaj deo je te šire slike - 65-godišnjak, dve puške, meci. Klasičan profil vlasnika iz generacije koja je verovala da će joj jednog dana te puške trebati.

Kada policija pravi pretrese na dve različite lokacije, to znači jedno: imala je tačnu obaveštajnu informaciju. Oružje nije pronađeno slučajno. Pitanje koje policija službeno neće odgovoriti je - ko je izvor prijave? Komšija? Član porodice? Možda prodaja koju je neko presekao?

Kičevo, kao deo Zapadne Makedonije, region je sa potencijalom za ovakve slučajeve zbog blizine sa pograničnim područjima. Nelegalno oružje tu nije iznenađenje. Ali pitanje je da li bi sistemska policijska kampanja mogla otkriti više od onoga što se otkriva sad - slučajno, po prijavi, u jednom jedinom pretresu. Zasad izgleda da Makedonija i dalje radi po principu „reakcija", ne „prevencija".

Za Kičevca iz susedstva ovog čoveka, ovo možda znači nešto praktično. Manje oružja u susedstvu znači manji rizik. Ali za naciju, ovi slučajevi su podsetnik koliko je velik tihi resurs nelegalno naoružanog civilnog stanovništva - rezerva koja bi u kriznim trenucima mogla biti veoma opasna.