Brod izgrađen 1931, više od devet decenija na moru, i još uvek dovoljno kapaciteta da izazove političku krizu. „Jadran" - školski jedrenjak nekadašnje jugoslovenske kraljevske mornarice - opet je u centru diplomatske tenzije između Hrvatske i Crne Gore. Podgorica smatra da je „kulturno-istorijski i vojni simbol države". Zagreb insistira da treba da se vrati u Hrvatsku.

Crnogorska vlada ove nedelje formirala je posebno koordinaciono telo za dijalog sa Hrvatskom, sa posebnim fokusom na status „Jadrana". Komisiju će predvoditi ministar odbrane Dragan Krapović, koji je dobio zadatak da uradi analizu i predloži rešenja. Deo zadatka uključuje otvaranje direktne komunikacije sa hrvatskom stranom i saradnju sa naučnim i stručnim institucijama.

Ono što se desilo 2024. mala je, ali ključna stranica ovog spora. Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić otkazao je planirani sastanak sa Krapovićem zbog neslaganja oko „Jadrana" i istorijskih pitanja. To je bila prekretnica - trenutak u kojem su bilateralni odnosi između dve zemlje sa zajedničkim jugoslovenskim nasleđem ušli u dužu zaglavljenu fazu.

Zagreb ne sedi skrštenih ruku. Hrvatska je formirala sopstvenu komisiju za dokumentovanje zahteva za vraćanje broda, na čijem je čelu spoljni ministar Gordan Grlić Radman. Više puta je istakao da je dijalog neophodan, ali da svaka strana mora izneti svoje argumente. Diplomatski jezik koji znači: mi imamo verziju, oni imaju verziju, i kompromis je teško moguć.

Brod „Jadran" ima i svoju kontroverznu političku biografiju. Krapović je deo strukture crnogorskog vicepremijera Alekse Bečića, a nekoliko crnogorskih političara stavljeno je na hrvatsku listu nepoželjnih lica nakon usvajanja rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu. Drugim rečima - ovaj brod nije samo tehnički spor, već simptom sve širih neslaganja između dve postjugoslovenske države.

Za balkanskog čitaoca, ovo je arhetipska situacija. Države nastale raspadom istog sistema takmiče se za nasleđe - vojno, kulturno, istorijsko. Ko ima pravo na brod? Na zgradu? Na spomenik? Na pesmu? Na ime? Ta pitanja retko imaju pravne odgovore. To su pitanja političke volje, regionalnih odnosa, i - na kraju - onog ko je spreman da nešto žrtvuje da bi nešto dobio.

Da li će se „Jadran" vratiti u Hrvatsku? Malo verovatno u doglednom periodu. Da li će biti zvanično priznat kao crnogorski? Verovatno ni to. Najizvesniji je spor, diplomatski put do neke forme kompromisa - možda zajedničko nasleđe, možda višegodišnji sporazum sa posetama lukama u obe zemlje. Tada će Balkan imati još jedan dokaz da se i prepodratak može osetiti kao spor i danas.