Bolovi u vratu po ceo dan na kompjuteru? Tegobe koje se prenose do glave, ramenica, čak i do očiju? Rešenje možda nije u kremovima za masažu vrata, već - iznenađujuće - u stopalima. Refleksologija stopala je tretman koji preko stimulacije specifičnih tačaka aktivira zone niz celo telo. I, kako objašnjava Irene Vilčes, specijalistkinja za manuelnu terapiju u Madridu, „cilj je ravnoteža organizma".

Princip nije ezoteričan - on je anatomski. U refleksologiji, svako stopalo je mapa tela. Palac predstavlja glavu, a duž stopalo ide „vertikalna oska" - niz cervikalnu, torakalnu i lumbalnu zonu. „Sa lizganjem od palca do maleolusa (unutrašnja koska na gluždu), aktiviramo cervikalnu, dorzalnu i lumbalnu zonu", objašnjava Vilčes. Prevod: sa nekoliko prstiju možeš da dopreš do vrata i grba.

Zašto to funkcioniše? Stopala su puna nervnih završetaka koji su povezani sa ostatkom tela preko refleksnih puteva. Kada ih stimulišeš, šalješ signal do zona koje odgovaraju. Nije magija - može da se proverava kroz relaksaciju, kroz smanjivanje muskulne napnutosti, i kroz poboljšanje cirkulacije.

Ali refleksologija sama nije dovoljna. Doktor Daniela Silva upozorava da loša pozicija tela stvara prekomernu muskulnu napnutost i pritisak na pršljenove. Kada cirkulacija ka očima je ograničena, raste i intraokularni pritisak - što može da izazove probleme sa vidom i glavobolje. Stres pogoršava sve ove reakcije, jer gubiš svest za sopstveno držanje.

Zato eksperti preporučuju svakih 30 minuta da menjaš poziciju. Ako sediš po ceo dan, stani, istegni se, prošetaj do prozora. Joga i istezanja su korisna ne kao luksuz, već kao prevencija. I ako imaš slobodne 10 minuta na kraju dana - uzmi sebi stopala u ruke. Lizganje od palca, kružni pokreti duž stopala. Počni levo, nastavi desno. Nema sporednih efekata, osim osveženja.

Na Balkanu, gde se fizikalna terapija još uvek smatra nečim za posle 50-tih godina, ova tehnika je čudno nedostupna. A ne traži ništa osim ruku i nekoliko minuta. Možda je to i razlog zašto se retko prihvaća: ako se ne plaća skupo, ne veruje se da radi. Ali telo ne zna šta čini terapija - zna samo da li se oseća bolje.