Džared Kušner, zet i izaslanik američkog predsednika, sledeće nedelje putuje u Izrael da bi pokušao da spase američki plan za Gazu. Sa njim ide i Nikolaj Mladenov, visoki predstavnik Trampovog mirovnog komiteta. Putovanje uključuje i Egipat, zemlju koja drži najtežu ulogu posrednika.

Razlog za put je jednostavan: plan je odbijen naglas. Benjamin Netanjahu je javno odbacio američki dokument od 15 tačaka 9. avgusta, gotovo dve nedelje nakon što im ga je Mladenov predstavio. Plan traži razoružanje Hamasa i povlačenje izraelskih snaga iz Gaze. Hamas ga je prihvatio. Izrael je odgovorio da je povlačenje moguće samo posle „istinskog” razoružanja - formulacija koju prepoznaje svako ko je nekada čekao ispunjenje uslova.

Kada su saveznici saglasni oko cilja, a ne oko puta

Izvor iz mirovnog komiteta tvrdi da se Kušner i Mladenov nadaju „konstruktivnim razgovorima”. Isti izvor navodi i tačku saglasnosti: i Vašington i Tel Aviv žele demilitarizovan Hamas. To je jedino mesto gde se dve strane susreću - i baš to je problem. Kada su dvojica saveznika saglasni samo oko krajnje tačke, pregovori se svode na to ko će prvi popustiti na putu do nje.

Primirje proglašeno u oktobru 2025. godine bilo je prvi preokret u sukobu. Napadi su se od tada proredili, ali nisu prestali. Deset meseci kasnije, to još uvek nije mir koji je najavljen u oktobru.

Izbori kao treći igrač za stolom

Nad svim ovim visi nešto što se retko piše u saopštenjima. Netanjahu u oktobru izlazi na parlamentarne izbore sa neizvesnim ishodom. Obećao je da nema povlačenja i otvoreno sumnja da će se Hamas uopšte razoružati, tražeći proverljivo uništenje oružja. Svaki njegov korak ka američkom planu sada je i korak u domaćoj kampanji.

Zato Kušner ne ide da pregovara o Gazi u apstrakciji. Ide da vidi koliko prostora ima jedan premijer u predizbornoj godini - što je sasvim drugo pitanje od onoga što piše u petnaest tačaka. Balkan ima dovoljno iskustva sa planovima koji padaju ne zbog sadržaja, nego zbog kalendara nečijih izbora.