Od početka invazije 2022, veliki mostovi preko Dnjepra u Kijevu stajali su netaknuti. Ove nedelje to se završilo. Od četvrtka ruski dronovi više puta su gađali Južni most, a u subotu ujutru na red je došao i Severni. Gradonačelnik Vitalij Kličko potvrdio je da su na Severnom mostu oštećeni kolovoz i kontaktna mreža za trolejbuse, a saobraćaj sa leve na desnu obalu je zaustavljen.

To je bio već četvrti udar na kijevske mostove za samo dva dana. Južni most nije običan prelaz: na dva nivoa nosi autoput i zelenu liniju metroa, a pored toga i gasovod pod visokim pritiskom i glavne energetske kablove. Kada je ruski mlazni dron eksplodirao dok je preko mosta prolazio pun voz metroa, tragedija se nije dogodila samo zato što je vozač primetio dron, ubrzao kompoziciju i izvukao putnike sekundu pre detonacije. Prašina od udarnog talasa ipak je ušla u vagone kroz ventilaciju.

Zašto mostovi, ako ne mogu da ih sruše?

Vazduhoplovni stručnjak i bivši inženjer u „Antonovu” Konstantin Krivolap je jasan: srušiti ovakav most eksplozivnim punjenjem od 50 kilograma praktično je nemoguće. „Za most ove veličine, takvi udari su kao ubod komarca”, kaže on. Ali cilj, prema njemu, nije beton. Cilj su logistika, kretanje i nervi ljudi.

Most ne mora da padne da bi grad stao. Dovoljno je jedno oštećenje kombinovanog prelaza i odjednom nestaju i put, i metro, i instalacije. Rezultat su videli svi: Kijevljani koji peške prelaze Dnjepar dok iznad njih lete dronovi. Balkan zna ovu sliku - Novi Sad je 1999. ostao bez svojih mostova na Dunavu.

Izbor trenutka nije slučajan. Samo nekoliko dana pre udara, Kijev je saopštio da je obaveštajnim putem došao do detaljnih ruskih planova za zimske napade na kritičnu infrastrukturu - struju, grejanje, vodu, kanalizaciju, pa čak i interkonekcije preko kojih Ukrajina uvozi struju iz Evrope. Kijev je do sada podigao više od 200 zaštitnih konstrukcija oko energetskih objekata. Udari na mostove pokazuju da Moskva širi listu svega što građanima omogućava normalan život.

Istih dana, dron „Geran-4” udario je u školu broj 12 u kijevskom naselju Solomjanski, u trenutku kada je unutra bilo više od 100 učenika i 60 nastavnika. Svi su već bili u skloništu. Bojeva glava od 50 kilograma probila je pod između drugog i trećeg sprata i pala na stepenice - bez eksplozije. Od početka invazije, u Kijevu su oštećene 334 obrazovne ustanove, od kojih 165 škola.

Moskva preti i diplomatama

Rusko ministarstvo spoljnih poslova ponovo je pozvalo strane državljane, uključujući i diplomatsko osoblje, da ne borave u Ukrajini i da ne putuju tamo. Punu odgovornost za „moguće neželjene posledice”, poručili su, snosiće oni koji ignorišu upozorenje. „Ruske oružane snage nastaviće da izvode masovne udare odmazde”, stoji u saopštenju. Vladimir Putin udare predstavlja kao odgovor na ukrajinske napade na ruske rafinerije, iako je Moskva prva počela da ruši energetsku mrežu.

Neimenovani visoki diplomata izjavio je da se pripremaju rezervni planovi prema kojima bi se ambasade, ako bude potrebno, preselile u Lavov ili u istočnu Poljsku - ali samo ako Rusija počne namerno da gađa strane misije. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova kaže da nije dobilo nikakvo obaveštenje o preseljenju.

Ovo nije apstraktna tema ni za Skoplje. U ruskom raketnom napadu na Kijev u decembru 2024. oštećene su ambasade Albanije, Argentine, Palestine, Makedonije, Portugalije i Crne Gore. U maju ove godine oštećena je i rezidencija albanskog ambasadora. Kada Moskva kaže da se neki „svesno izlažu smrtnoj opasnosti”, kome tačno govori?

Kličko je to rekao bez ukrasa: „Više ne možemo da se pretvaramo da živimo kao u mirnodopsko vreme. Neprijatelj razara Kijev.” Grad se suočava sa opasnom kombinacijom - akutnim nedostatkom presretača „Patriot” za balističke rakete i novom generacijom bržih ruskih dronova na mlazni pogon, koje je teže oboriti. Novi dronovi-presretači već se koriste, ali do zaštite u razmeri koja bi nešto značila za prestonicu mogu proći nedelje ili meseci. Zima neće čekati toliko.