Nemačka prepolovljava vrata kroz koja godinama izlaze radnici sa Zapadnog Balkana - i to direktno pogađa Makedonce. Kvota za radnike preko takozvane regulative za Zapadni Balkan seče se sa 50.000 na 25.000 radnih mesta godišnje, nazad na nivo pre juna 2024. godine.

Promena je deo koalicionog sporazuma između CDU/CSU i SPD, a obrazloženje je stroža kontrola radne migracije. Regulativa je ona koja građanima Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Srbije dozvoljava da rade u Nemačkoj i bez formalnih kvalifikacija - dovoljno je da imaju konkretnu ponudu za posao i saglasnost Savezne agencije za zapošljavanje. Za mnoge odavde, to je bio jedan od najpristupačnijih legalnih puteva do plate u evrima.

Tu dolazi protivrečnost koju Berlin ne objašnjava do kraja. Nemačka i dalje ima manjak radnika - u građevinarstvu, ugostiteljstvu, uslugama. Dakle, s jedne strane fale ruke, a s druge se prepolovljava najlakši legalni način da te ruke stignu tamo. Neko će ipak popuniti ta mesta; pitanje je samo da li legalno i evidentirano, ili na drugi način.

Za Makedonce koji planiraju takav korak, posledice su konkretne: veća konkurencija za manje mesta, duže čekanje i manja šansa da zahtev bude odobren, naročito u periodima najveće potražnje. Tačan rok za primenu zakonskih izmena još ne postoji, ali pravac je jasan.

Ovo je i podsetnik na nešto što se kod nas retko kaže naglas: koliko ljudi odlazi nije apstraktan broj, već mera onoga što im kod kuće ne nudimo. Kad tuđa kvota postane vest koja je „važna za Makedonce", to govori gde smo - zemlja čiji su najveći izvoz i dalje sopstveni ljudi.