Petorica se bore za stolicu sa koje se vodi svaki predmet protiv funkcionera

Petorica tužilaca ušla su u trku za šefa Osnovnog javnog tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije. Izbor je 28. oktobra, a mandat aktuelnog rukovodioca Islama Abazija ističe 8. novembra - on neće tražiti drugi.

Ovo je pozicija sa koje se vodi svaki predmet koji dodiruje nosioce javnih funkcija. Vozač generalnog sekretara Vlade, obezbeđenje premijera, direktori iz poljoprivrede - svi predmeti iz poslednjih meseci koji su otvorili temu korupcije na visokom nivou krenuli su upravo odatle. Zato spisak kandidata vredi više pažnje nego što jedan kadrovski postupak obično dobija.

U trci su: viši javni tužilac Jove Cvetanovski, koji je oživeo istragu o zloupotrebama pri nabavci mazuta - i za koga, prema istim izveštajima, postoji optužnica za zloupotrebu službene dužnosti; tužiteljka iz OJT Skoplje Lidija Raičević, koja je ranije bila kandidatkinja i za državnog javnog tužioca; tužiteljka iz OJT GOKK Iskra Hadži-Vasileva, tužilac u slučaju sudije Đoka Ristova; tužilac iz istog tužilaštva Faton Azizi; i najkasnije prijavljeni Trajče Pelivanov, bivši tužilac SJO, sada u Višem javnom tužilaštvu.

Cvetanovski je potvrdio kandidaturu, uz argument iz staža. „Prijavio sam se jer smatram da je posle 25-26 godina provedenih u tužilaštvu logično da stanem na ovu poziciju koja ima mnogo izazova. Smatram da ću dati veliki doprinos”, izjavio je, ne otkrivajući detalje programa - oni slede u narednoj fazi, pred Savetom javnih tužilaca.

Tu je i stvar koju vredi zadržati. Dvojica od petorice kandidata dolaze iz redova SJO - tužilaštva koje je godinama bilo centralna tema makedonske politike, i čija je sudbina sama po sebi spor koji nije zatvoren. To nije diskvalifikacija, ali jeste kontekst koji će svaki od njih morati da objasni u svom programu.

Postupak je odavde mehanički: po isteku roka sledi provera kandidatura, formiranje komisija i prezentacija programa. Dana 28. oktobra javni tužioci iz cele države neposrednim i tajnim glasanjem biraju novog rukovodioca.

Neposredno i tajno glasanje samih tužilaca dobar je model na papiru - drži izbor dalje od partijskih grupa u Sobranju. Da li je dovoljan zavisi od nečega što nijedan izborni model ne pokriva: koliko se slobodno osećaju da glasaju ljudi koji će sutra raditi pod izabranim.

Pitanje koje niko neće postaviti na prezentaciji, a jedino je koje će se meriti za četiri godine: kojim predmetima će novi šef započeti mandat, i koliko će ih preživeti do presude.