Makedonije nema u zaključcima EU o proširenju, a Plenković je koristi da opravda veto Crnoj Gori

Lideri Evropske unije u Briselu konačno su održali stratešku raspravu o proširenju koja se čekala mesecima. U zaključcima piše o „kontinuiranoj važnosti proširenja kao geostrateške investicije u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet”. Od kandidata iz regiona, po imenu je pomenuta samo Crna Gora. Makedonija, Albanija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu navedeni.

Ni Crna Gora nije dobila ono što je tražila. Podgorica želi da zatvori pregovore do kraja godine, da potpiše ugovor o pristupanju u prvoj polovini 2027. i da postane članica 2028. godine. Umesto jasne podrške tom roku, Savet „pozdravlja tekući rad” na ugovoru i „uzima u obzir” nameru irskog predsedavanja da radi na privremenom zatvaranju preostalih poglavlja. Analitičar Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost ishod je opisao kratko: „mnogo buke ni oko čega”.

Hrvatska lekcija na tuđa leđa

Najdirektnije je Makedoniju pomenuo hrvatski premijer Andrej Plenković, ali ne da bi je podržao. Iskoristio je dugogodišnju blokadu Skoplja kao argument da je Zagreb konstruktivan prema Crnoj Gori, iako joj postavlja osam uslova. „Postoje dve države, koje su od 2005. do 2026. godine oduzele 21 godinu institucionalnog približavanja” Makedoniji, rekao je Plenković, dodajući da Hrvatska „nije preuzela taj pristup”.

Tako je Makedoniji na samitu ostala samo uloga upozoravajućeg primera u tuđoj rečenici. Kada se sused koji blokira pravda time što je neko drugi blokirao duže, koliko vredi princip da svaka zemlja napreduje prema sopstvenim zaslugama?

Visoka predstavnica Kaja Kalas poručila je da je „zaista važno da ne bilateralizujemo proces proširenja”. Lepa rečenica, izgovorena dok Hrvatska drži Crnu Goru, Mađarska i Bugarska drže Ukrajinu, a Bugarska drži Makedoniju.

Austrija nudi tržište pre članstva

Jedina sveža ideja stigla je iz Beča. Austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger predlaže da kandidati postepeno dobijaju pristup delovima jedinstvenog evropskog tržišta čim ispune reformske uslove, umesto da čekaju kraj celog procesa. „Ako ostavimo zemlje kandidate da predugo čekaju, ne treba da se iznenadimo ako drugi popune taj prostor sopstvenim pravilima, novcem i uticajem”, upozorila je ona.

Za Makedoniju to zvuči primamljivo, ali ne menja suštinu. Sa evropske strane i dalje važi stav da su ustavne izmene uslov za formalni početak pregovora. Premijer Hristijan Mickoski, s druge strane, ponavlja da ne želi ustupke bez jasne perspektive. „Nikada neću ući u takav proces a da ne znam da ima kraj”, rekao je u televizijskom intervjuu.

Novembar donosi nove izveštaje o kandidatima i putokaze za četiri zemlje koje prednjače: Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Makedonija nije na tom spisku. Između ustavnih izmena koje traži Brisel i garancije koju traži Skoplje, zemlja ostaje u čekaonici u kojoj sedi od 2005. godine.