Lane je u Makedoniji registrovano 2.185 razvoda. To je osam odsto vise nego prethodne godine. U istom periodu sklopljeno je 10.507 brakova - 5,1 odsto manje nego 2024.

Dve cifre idu u suprotnim smerovima istovremeno, i upravo to sliku cini zanimljivijom od svakog od ta dva podatka pojedinacno. Na svakih 100 sklopljenih brakova lane dolazi skoro 21 razvod.

Srbija je krenula u drugom smeru

Prema zvanicnim podacima srpskog Republickog zavoda za statistiku objavljenim u julu 2026. godine, Srbija je lane imala 29.402 sklopljena braka i 10.148 razvoda - 4,4 odsto manje razvoda nego 2024. Tamo je, po prvi put, rastuci trend razvoda prekinut.

Kod nas nije. Kod nas raste, i to u godini kada sklapanje brakova pada. Dakle, manje ljudi ulazi, a vise izlazi.

Sta statistika ne kaze

Drzavna statistika ne objasnjava zasto. Ona broji. U javnoj raspravi najcesce se pominju visoki troskovi zivota, ekonomska neizvesnost, iseljavanje i promenjene navike zivljenja - ali nijedan od tih faktora nije izmeren u zvanicnoj evidenciji.

Tu je potreban oprez. Rast razvoda nije automatski dokaz krize - u drustvima gde je razvod jeftiniji, brzi i manje stigmatizovan, cifra raste i to ne znaci da su brakovi losiji. Ono sto je teze objasniti je pad sklapanja. Tih 5,1 odsto manje brakova su ljudi koji taj korak nisu napravili - iz sopstvenog izbora, iz nedostatka novca, ili zato sto vise nisu tu.

Gde stojimo u poredjenju sa EU

Prema Evrostatu, u 2023. godini je u Evropskoj uniji sklopljeno oko 1,8 miliona brakova i oko 700.000 razvoda - odnosno 4,0 braka i 2,0 razvoda na hiljadu stanovnika. Najvisu stopu razvoda u 2024. imala je Letonija sa 2,8 na hiljadu stanovnika, a najnizu Malta sa 0,9.

Makedonija te pokazatelje nema objavljene u istom poredjenju, sto je samo po sebi deo problema: cifara ima, konteksta nema. Institucije objavljuju razvode kao godisnji podatak, a ne kao temu za koju neko priprema politiku.