RTS se izvinio gledaocima, a Pink najavio otkaze za oko hiljadu zaposlenih: Vučić je pao, a ekran promenio ton za nedelju dana

Skoro dve godine studenti su protestovali širom Srbije, a na ekranima RTS-a i vojvođanskog RTV-a o njima gotovo da nije bilo objektivne reči. Nedelju dana pošto je Aleksandar Vučić izgubio izbore, javni servisi izašli su s izvinjenjem gledaocima „za sve što je izostavljeno u prethodnom periodu”.

„Ovo su prvi koraci ka, nadamo se, ozdravljenju RTS-a... Pred nama je rad na programskim sadržajima, sve u javnom interesu. Želimo da vratimo vaše poverenje”, poručio je novi urednički kolegijum informativnog programa RTS-a, u saopštenju pročitanom u glavnom večernjem dnevniku u četvrtak. Lepo sročeno. Ali poverenje je potrošila uređivačka linija koja je godinama odlučivala ko će se videti na ekranu, a ko neće.

Ostavke su pale kao domine. Prvo su otišli glavni urednik i deo redakcije RTV-a, zatim direktorka RTS-a, smenjena je urednica informativnog programa, a promena je bilo i u pojedinim redakcijama. U petak je ostavku podneo i direktor RTV-a Goran Karadžić. Šta je tačno bilo „izostavljeno” i po čijem nalogu? To je pitanje koje sledi posle svakog ovakvog izvinjenja.

Kod komercijalnih televizija je surovije. Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, čija mreža stiže i do regiona, najavio je otkaze za oko hiljadu zaposlenih. Koliko je od te hiljade krojilo propagandu, a koliko samo primalo platu?

Na ulici je ton bio još teži. Ispred redakcija Informera i Pinka okupile su se grupe nezadovoljnih građana, a program TV Informer nakratko je prekinut kada je masa ljudi upala u studio. Studentska lista odmah je osudila upade i pozvala na uzdržavanje od osvete, ali je zatražila i odgovornost za javnu reč: za višegodišnje kršenje profesionalnih kodeksa, uključujući krivičnu odgovornost za širenje mržnje prema političkim neistomišljenicima. Vučić, pak, zahteve za bržu tranziciju i za ostavke u policiji, obaveštajnim službama, pravosuđu i režimskim medijima naziva „revolucionarnim terorom”.

Verovati da je mreža gotova bilo bi prerano. Najvernija podrška za sada mu ostaju TV Informer i istoimeni tabloid, koji ga i posle poraza nazivaju „predsednikom”, ali i „liderom opozicije”. Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ana Martinoli upozorava da nema brzih rešenja: „Jedno izvinjenje ne menja sistem, a izborni poraz ne briše vlasničke, finansijske i političke veze koje su više od decenije određivale programe velikog broja medija.” Prema njoj, Vučiću nisu potrebne sve televizije. Dovoljno je da u delu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa.

Brisel to kaže na svoj, suvlji način. Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji treba zvanično da izađe 4. novembra, a čiji je sadržaj već poznat, kaže da je zemlja nastavila da nazaduje u slobodi medija, sa zastrašivanjem novinara i govorom mržnje usmerenim prema njima. To je nasleđe koje čeka novu vlast.

Balkan zna ovu scenu: vlast se menja, a kamere se preko noći okreću ka novim pobednicima. Pravi test za RTS dolazi prvi put kad nova vlast pogreši. Da li će tada neko to reći u glavnom dnevniku?