Poraženi Vučić viče „čist hitlerizam” i priča o štrajku glađu, a za utehu ga čeka Orban u očevoj kući

Pet dana pošto je izgubio izbore, Aleksandar Vučić seo je u televizijski studio na veliki intervju kao lider opozicije. Počeo je kao čovek pomiren sa sudbinom: „Morate da naučite da gubite”. To je kratko trajalo. Zatim su na red došli Kominterna, Goli otok, „polpotovska agenda”, Belgijanci koji su držali Kongoance u kavezima i rečenica koja je opisala celo veče: „Čist, čist hitlerizam, nepatvoren”.

Šta je tačno „hitlerizam”

Povod su dve policijske akcije. Prema Vučiću, policija je ušla u prostorije njegove Srpske napredne stranke u Sremskoj Mitrovici, gde je bio kol-centar, a u Nišu je privela 19-godišnjeg Luku Avramovića zato što je imao stativ i kameru. „Hapsite dete pred ocem”, rekao je. Ako je tako, to je ozbiljna stvar i neko treba da odgovara.

Samo što priča ima rupu. Studentska lista osvojila je 140 poslaničkih mesta, a Vučićeva lista 104, ali nove vlasti još nema: na 53 biračka mesta glasanje se ponavlja 1. novembra, nova Skupština nije konstituisana, vlada nije formirana. Sam Vučić kaže da je „neće skoro formirati”. Ko onda naređuje policajcima na koje se žali?

I još nešto. On objašnjava da sudije i tužioci ne mogu da se smene jer „imaju svoj mandat”, a malo kasnije se žali na „revolucionarne sudove i tužilaštva”. Znači ljudi koje danas naziva revolucionarima sedeli su na tim stolicama i kad je on bio na vlasti?

Kovčeg, milion ljudi i štrajk glađu

Najdramatičniji deo došao je kad je govorio o zatvoru. Vučić je zamislio scenario u kom će spavati po 12 sati, pisati knjige o protivnicima i tražiti da se svako suđenje prenosi uživo - „inače štrajk glađu”. A ako uđe u štrajk, rekao je, to je do kraja: moraće da iznesu kovčeg do groblja, a tada bi ih „milion ljudi” na ulici pregazilo. „Čoveka koji je spreman da strada ne možete da pobedite”, poručio je i dodao da nikoga tako odlučnog nije upoznao.

Do pre nedelju dana imao je stranku, većinu i ekrane. Sada sam piše scenu sa sopstvenim kovčegom.

Orban u očevoj kući

„Još se nadaju da ću pobeći”, rekao je Vučić i naglasio da niko iz njegove šire porodice nije napustio zemlju. Zatim je najavio gosta: danas, u privatnoj poseti, čeka Viktora Orbana, u očevoj kući. Orban je i sam izgubio vlast i sada je lider mađarske opozicije, a Vučić ga navodi kao primer: prema njemu, bio je spušten na 16-17 odsto, a sada je na 23.

Kod Makedonaca ime Orban budi i drugu asocijaciju: Mađarska pod njegovom vlašću dala je 2018. godine azil Nikoli Gruevskom. Zanimljiv gost za veče u kojem objašnjavaš da nećeš da bežiš.

Tvrdnje bez dokaza

Ostalo je poznat repertoar. Kod studenata se slilo „brdo para”, a od koga - nije rekao. Neko mu je suzio kanale na društvenim mrežama, pa u poslednjoj nedelji kampanje nije mogao da stigne ni do 5.000 lajkova, da bi posle izbora imao 60.000. Tri fabrike za pet dana najavile su odlazak iz Srbije - koje, nije rekao. Ako ima dokaze, sada je trenutak da ih pokaže.

Posebna glava je televizija. „Za 14 godina diktator Vučić nije ugasio nijednu televiziju”, rekao je, ironično o sebi, i upozorio da će gašenje televizije isterati njegove ljude na ulicu. Istovremeno se žali što na javnom servisu nisu pustili ni sekund od njega na slavi. Javni servis se ovih dana izvinio gledaocima za svoju prošlost, a direktorka je otišla. Kome je godinama služio, Vučić nije rekao.

Kad lider padne, pada i država

Na kraju je došao i standardni balkanski rečnik. Predaja Milana Radoičića Prištini značila bi „završetak postojanja Srbije” i formalno-pravno priznanje Kosova. Veća autonomija Vojvodine je „hrvatska želja”. Bez borbe, „zatvaramo vrata, gasimo svetlo i kraj nam je države”. Balkan ovu scenu zna napamet: kad lider padne, odjednom je u opasnosti i država. Da li je zaista tako, ili samo tako odgovara lideru?

Vučić kaže da nema planova da se vrati, ima samo planove „da se bori protiv terora”. A drugima je već izračunao rok: zamolio je gledaoce da zapamte kakva će biti ekonomija „za dve godine, kad padnu s vlasti”. Ko ovo čita kao oproštaj, nije gledao pažljivo.