Rusija gori - bukvalno. Ukrajinski napadi dronovima pale ruske rafinerije, a rezultat se vidi na benzinskim pumpama širom zemlje: dugi redovi, prazni rezervoari i hitne mere. Pa ipak, niko ne očekuje da će Vladimir Putin trepnuti.

Razmere problema su konkretne. Za samo nedelju dana Rusija je presrela 660 dronova nad dvanaest regiona - brojka koja govori koliko se široko proširio rat koji je Kremlj najavio kao „brzu operaciju". Nacionalne rezerve benzina pale su na zabrinjavajuće nizak nivo, u Moskvi i drugim gradovima slikaju se redovi pred pumpama, a Krim je proglasio vanredno stanje i obustavio prodaju goriva. Čak je i Putin priznao da „problemi za vozače i kompanije i dalje postoje".

Rat na terenu takođe ne ide po planu. Prekinuto snabdevanje gorivom poremetilo je operacije, a Ukrajina je navodno oslobodila oko 200 kvadratnih kilometara teritorije u februaru, vraćajući deo onoga što je Rusija osvojila prethodne godine. Iza zvaničnih saopštenja o „kontrolisanoj situaciji" stoji stvarnost u kojoj najveća zemlja na svetu ne može da napoji sopstvene automobile.

Ipak, analitičari se slažu da Putin neće popustiti. Decenijama gradi imidž nepopustljivog vođe, pa svako povlačenje ili kompromis čini politički gotovo nemogućim kod kuće. Rusija je pretrpela preko milion gubitaka, a i dalje tvrdi da kontroliše četiri ukrajinska regiona koje zapravo ne drži u celosti. Kad jedan lider veže svoju moć za to da nikad ne odstupi, cenu plaćaju svi oko njega - i to je lekcija koju je Balkan gledao previše puta.