Kada nafta pređe sto dolara za barel, vest prestaje da bude daleka. Saudijska Arabija zatvorila je svoj istočno-zapadni naftovod nakon što su projektili pogodili ključnu infrastrukturu za pumpanje - istu onu kroz koju je Rijad preusmerio oko pet miliona barela dnevno otkako je Hormuški moreuz praktično prestao da funkcioniše kao trgovački put.

Dvojica američkih predstavnika potvrdila su da preliminarna analiza pokazuje oštećenje pumpnih stanica uz sam cevovod. Satelitski snimci od petka beleže ozbiljan požar u jednom postrojenju, a od četvrtka manji požar i gust crni dim na drugoj lokaciji. Koliko je oštećen sam cevovod - još niko ne kaže. Koliko će trajati popravka - takođe ne.

Niko ne preuzima odgovornost, ali svi znaju gde da gledaju

Zvanično, napadač je nepoznat. Nezvanično, jedan od predstavnika tvrdi da su dronovi poleteli iz Iraka. To nije ni nova ni iznenađujuća adresa: prošlog juna proiranske naoružane grupe iz Iraka već su napale isti cevovod dug preko 1.200 kilometara. Analitičar Behnam Ben Taleblu iz Fondacije za odbranu demokratija podseća da ove milicije odavno koriste dronove protiv Saudijske Arabije - model u kojem Teheran pritiska preko posrednika, a ruka koja puca nikada nije njegova.

To je vojna doktrina koju Balkan prepoznaje bez prevoda. Neko drugi povlači obarač, a zvanični govornik sleže ramenima i traži dokaze.

Brojke koje objašnjavaju paniku

Saudijska Arabija je drugi najveći proizvođač nafte na svetu, odmah iza SAD. Napad je došao u trenutku kada je Rijad prijavio OPEK-u da je proizvodnja prošlog meseca pala na najniži nivo od 1990. godine naovamo. Nekoliko dana ranije proiranske milicije preuzele su strateški jemenski lučki grad, a huti su najavili napade na sve saudijske plovne objekte u moreuzu Bab el-Mandeb. Pomorski izlaz ka Crvenom moru, preko luke Janbu, sledeća je karika koja može da pukne.

Zato je cena sirove nafte ove nedelje preskočila granicu od 100 dolara za barel. To nije špekulacija tržišta - to je tržište koje čita mapu.

Ćutanje kao odgovor

Saudijska vlada, državni Aramko, američki Stejt department, Bela kuća i Centralna komanda - svi su odbili komentar. Pet adresa, nijedna rečenica. Kada toliko institucija istovremeno nema šta da kaže o oštećenoj infrastrukturi od koje zavisi globalno tržište, ćutanje je samo po sebi izjava.

Jedina utešna stvar dolazi od tehničara: popravka pumpne stanice je daleko jednostavnija od popravke probijenog cevovoda. Znači, zasad je šteta popravljiva. Pitanje koje ostaje nije hoće li sanirati ovu - već koliko puta još će morati.