Železnička tragedija u Španiji: 68 poginulih, a kontrolni centar naredio je vozovima da krenu bez ograničenja brzine

Španija je u trodnevnoj nacionalnoj žalosti. Najmanje 68 ljudi je poginulo, desetine su povređene, a mnoge žrtve još nisu identifikovane. Ovo je jedna od najtežih železničkih nesreća u modernoj evropskoj istoriji i najteža u Španiji od 2013. godine, kada je kod Santjaga de Kompostele poginulo 80 ljudi.

U sredu ujutru, brzi voz na liniji Madrid - Sevilja udario je otpozadi u kompoziciju koja je stajala na pruzi. Voz privatnog operatera Iryo, sa 147 putnika, bio je zaustavljen zbog kvara računarskog sistema. U njega je udario voz državnog operatera Renfe, u kojem je bilo 397 putnika. Nekoliko vagona sletelo je sa nasipa, a jedan se zapalio. Spasioci su celu noć sekli lim pod reflektorima, tražeći preživele.

Ključ priče je u jednoj odluci. Ministar saobraćaja Oskar Puente objasnio je da pri kvaru sistema upravljanje preuzima dežurni kontrolni centar u Madridu, koji radi 24 časa. Upravo je taj centar, prema ministru, doneo „nerazumljivu” odluku: poslao je vozovima uputstvo da ponovo krenu, i to bez ikakvog ograničenja brzine. Audio-snimci razgovora između dispečera i mašinovođa pokazuju isto - brzi voz dobio je zeleno svetlo iako je kompozicija ispred njega stajala u kvaru.

Kada ministar sam nazove „nerazumljivim” ono što je uradila služba za koju on odgovara, pitanje prestaje da bude tehničko. Ko će odgovarati? Premijer Pedro Sančez izjavio je da je „neprihvatljivo” da Španija ove godine doživi dve teške železničke nesreće. U januaru je kod Kordobe, na istoj liniji ali mnogo južnije, poginulo 46 ljudi. Dve katastrofe na liniji ka Sevilji u jednoj godini.

Noću se oko 1.500 ljudi okupilo ispred Ministarstva saobraćaja u Madridu, tražeći ostavke Sančeza i Puentea. Policija je upotrebila suzavac pošto su demonstranti počeli da bacaju flaše i signalne rakete; povređenih i uhapšenih, prema izveštajima, nema. Mašinovođe su najavile štrajk za četvrtak, „u odbrani železničke bezbednosti”. „Španija ima pravo da zna šta se dešava sa njenom infrastrukturom”, poručio je lider opozicione Narodne partije, Alberto Nunjes Fejhoo.

Većina partija odmah je prekinula predizborne kampanje. Izuzetak je Voks, čiji je lider Santjago Abaskal rekao da neće učestvovati u onome što je nazvao pokušajem da se „kroz žalost ućutkaju kritike” o stanju pruga. Balkan ovu scenu zna napamet: posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, upravo je pitanje „ko odgovara” preraslo u pokret koji je na kraju promenio vlast u Srbiji.

Civilna garda otvorila je kancelarije u Madridu, Toledu, Sevilji i Kordobi za prijavljivanje nestalih i uzima uzorke DNK kako bi pronašla porodice. Zastave na zgradama evropskih institucija u Briselu spuštene su na pola koplja. Porodice će dobiti imena svojih najmilijih. Hoće li dobiti i ime onoga ko je dao zeleno svetlo?