Povodom 11. jula - Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici - danas će se u Skupštini održati komemorativni skup. Obeležavanje će se odvijati u sali „Boris Trajkovski", u znak počasti žrtvama jednog od najmračnijih zločina na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata.

Srebrenica nije daleka istorija za Balkan - to je rana koju region i dalje nosi. Trideset godina kasnije, sećanje ostaje ne da bi se raspirivale stare podele, već upravo suprotno: da se ne dozvoli zaborav, koji je prvi korak ka ponavljanju. Narodi koji se ne suoče sa prošlošću osuđeni su da je ponovo prožive.

To što Skupština obeležava ovaj dan jeste čin koji vredi. Institucionalno sećanje razlikuje se od ličnog - to je poruka jedne države da priznaje šta se dogodilo i da stoji na strani žrtava, a ne neutralne tišine. Na Balkanu, gde deo politike i dalje živi od negiranja i relativizovanja zločina, ovakav gest nosi težinu.

Komemoracija ne vraća nikoga i ne menja činjenice. Ali ona čini nešto važno - drži budnim sećanje i daje glas onima koji više ne mogu da govore. Pitanje koje svako ovakvo obeležavanje ostavlja nije za prošlost, već za budućnost: da li smo zaista nešto naučili, ili samo umemo lepo da se setimo jednom godišnje, a ostatak vremena gledamo na drugu stranu?