Koliko puta ste platili proviziju za nešto što uopšte niste tražili - održavanje neaktivnog računa, proveru stanja na bankomatu, ili neku „uslugu" za koju saznajete tek kada vam je skinu sa računa? Liderka LDP-a i poslanica Monika Zajkova traži hitno zakonsko rešenje da se zaustavi ono što ona naziva „dranjem" građana od strane banaka.

„Kada država vidi da provizije neprekidno rastu i da banke ‘deru' građane nepotrebnim troškovima, neka se napravi jedna analiza", poručila je Zajkova. „Neshvatljivo je da plaćaš za održavanje neaktivnih računa ili za proveru stanja na bankomatu." Njena poenta je jednostavna - u drugim evropskim zemljama ovo je zakonski regulisano, pa zašto kod nas ne bi bilo.

Predlog LDP-a za smanjenje bankarskih provizija nedavno je odbila vladajuća većina u Sobranju. Zajkova upozorava da bi moguće povećanje provizija za 30 procenata najviše pogodilo penzionere i redovne, kreditno sposobne građane - upravo one koji najmanje mogu da se odbrane.

Ona ide i korak dalje pitanjem koje se retko izgovara naglas: zašto vlast tako lako staje na stranu banaka? Zajkova sugeriše da se odgovor možda krije u kreditima koje banke daju strankama ili u načinu finansiranja političkih subjekata - nešto što, kaže, zaslužuje objašnjenje.

I guverner Narodne banke pozvao je na smanjenje provizija, što znači da problem nije izmišljotina jedne opozicione stranke. Pitanje koje ostaje za običnog građanina gorko je poznato: kada i regulator i opozicija kažu da banke preteruju, koga tačno štiti vlast - građanina koji plaća proviziju za sopstveni novac, ili banku koja je naplaćuje?