Kada čovek koji baca 145 milijardi dolara godišnje na veštačku inteligenciju stane pred svoje zaposlene i prizna da stvari nisu išle kako je obećavao, to nije sitnica. Upravo to je uradio Mark Zakerberg na internom sastanku u Meti, priznajući da razvoj takozvanih AI agenata „nije ubrzao onako kako smo očekivali".

Ovo je isti čovek koji je mesecima prodavao budući svet u kome će autonomni AI agenti raditi umesto ljudi. Sada, tiho, pred svojima, priča je drugačija. Zakerberg je čak priznao da ni otpuštanja nisu bila „toliko čista" kako su planirali, a očekivane koristi od celog preuređenja „još se nisu ostvarile". Optimizma ima - kaže da će se za tri do šest meseci videti poboljšanje. Ali „obećavam da će uskoro biti bolje" zvuči poznato svakome ko je bar jednom čekao majstora.

Brojke iza ovog priznanja su surove. Ranije ove godine Meta je otpustila oko 8.000 ljudi - skoro 10 odsto zaposlenih - i prebacila još 7.000 u AI jedinice, među kojima jednu sa zvučnim imenom „Agent Transformation". Ideja je bila jednostavna: smanji ljude, stavi AI, ubrzaj. Rezultat je zasad suprotan - izveštaji govore o ozbiljno narušenom moralu među inženjerima bačenim u te nove odele.

Ima nešto što vredi zapamtiti ovde. Cela industrija nas mesecima ubeđuje da su AI agenti već tu, da je ljudski rad na putu ka muzeju. A onda čovek na čelu jedne od najbogatijih tehnoloških kompanija na svetu, iza zatvorenih vrata, kaže da tehnologija jednostavno ne isporučuje tempom koji su tražili akcionari. Pitanje se samo nameće: ako Meta sa 145 milijardi godišnje ne može da ubrza agente, kome se tačno prodaje priča da je to već gotova stvar?

Ne znači da je veštačka inteligencija prevara - ona je stvarna i menja mnogo. Ali rastojanje između onoga što je obećano na sceni i onoga što se priznaje na internom sastanku upravo je mesto gde živi istina o ovoj tehnologiji. A ta istina, bar zasad, čeka još tri do šest meseci.