U 2024. godini u Evropskoj uniji rodjeno je 3,55 miliona beba – pad od 3,3 procenta u poređenju sa 2023. Stopa fertiliteta u EU iznosi 1,34 deteta po ženi, spuštajući se sa 1,38 u prethodnoj godini. Obe vrednosti daleko su ispod potrebnih 2,1 deteta po ženi za prirodnu obnovu stanovništva.

Makedonija, sa stopom fertiliteta od 1,44, nešto je bolja u poređenju sa prosekom EU, ali je takođe ispod praga za prirodnu obnovu. Tokom poslednje decenije, stopa u zemlji pala je sa 1,52, a broj novorođene dece smanjio se sa 44.095 u 1960. na samo 16.061 u 2024. godini.

Stope fertiliteta znatno variraju između zemalja-članica. Malta beleži najnižu stopu u EU – samo 1,01 dete po ženi, dok Bugarska prednjači sa 1,72. Španija i Litvanija takođe beleže veoma niske stope – 1,10 i 1,11 respektivno.

Prosečna starost za prvo rađanje u EU dostigla je 29,9 godina u 2024, nasuprot 25 godina u 2004. Makedonke u proseku rađaju prvo dete sa 27,8 godina. Demografski trend predstavlja ozbiljan izazov za socijalne sisteme širom kontinenta.