Venecija se ne preleće - ona se upija. Ali ako imate samo jedan dan, grad vam ipak može da se otvori ceo, samo ako znate kojim redom da ga gledate. Evo ruta kroz najvažnije, bez žurbe koja ubija čar.

Jutro počinje na Trgu Svetog Marka - onom koji je Napoleon nazvao „najlepšim salonom u Evropi“. Popnite se na Kampanilu za pogled iz ptičje perspektive, uđite u baziliku sa njenih osam hiljada kvadratnih metara zlatnih mozaika, i sednite u neki od istorijskih kafića Florian ili Quadri. Do podneva razgledajte Duždevu palatu - sedište venecijanske moći, sa Stepenicama divova i salama ukrašenim delima Ticijana i Tintoreta, povezanu sa starom zatvorskom zgradom preko poznatog Mosta uzdaha.

Za ručak, udaljite se od gomile u potkrovnom kvartu San Polo, gde osterije čuvaju pravu venecijansku atmosferu. Popodne je za umetnost: bazilika Santa Maria Gloriosa dei Frari krije Ticijanovo „Vaznesenje“, a Skuola Grande di San Roko je gotovo potpuno prekrivena delima Tintoreta - „totalni muzej renesanse“.

Umesto skupe gondole, popnite se na vaporeto - gradski vodeni autobus - i prođite kroz Veliki kanal, otvoreni muzej gotskih, renesansnih i baroknih palata, pored mosta Rijalto sve do ostrva Lido. Dan završite na ostrvu San Đorđo Mađore, naspram Svetog Marka, sa pogledom koji čini ceo napor vrednim.

Venecija je skupa, prepuna i tone polako - ali baš zato svaki njen ugao izgleda kao da ga gledaš poslednji put. A možda baš tako i treba da se gleda.