Ministarka za energetiku kaže da su cene struje na berzama danas na momente i nula evra za megavat-čas. Zbog toga, prema njoj, može da se razmišlja i o promenama kod blok-tarifa.

U isto vreme, predsednik Regulatorne komisije za energetiku poziva građane da umesto u stanove ulažu u akcije za izgradnju Čebrena i drugih energetskih projekata.

Ali dok jedni govore o jeftinoj struji, a drugi o novim investicijama, u planovima Elektrodistribucije za 2027. godinu stoji da će za pokrivanje gubitaka u mreži biti potrebno oko 764.000 MWh električne energije, što pri ceni od 100 evra za megavat-čas iznosi oko 4,8 milijardi denara ili preko 76 miliona evra godišnje.

Tada se postavlja nekoliko jednostavnih pitanja.

Ako je struja toliko jeftina da na momente vredi nula evra, zašto građani i dalje plaćaju blok-tarife uvedene u vreme kada je struja dostizala i 1.000 evra za megavat-čas?

Ako je energetika toliko profitabilna da građani treba da ulažu u brane i elektrane, zašto se istovremeno svake godine planiraju milijarde denara za pokrivanje gubitaka u mreži?

I najvažnije, da li pre nego što tražimo od građana da ulažu u nove projekte, treba konačno da se odgovori gde nestaju milijarde denara koje se svake godine troše na gubitke?

U jednoj rečenici, država nam govori da je struja jeftina, da treba da ulažemo u nove elektrane i da ćemo potrošiti milijarde denara na gubitke.

Pitanje je samo jedno: