Ima mesta koja se ne fotografišu - doživljavaju se sa srcem u grlu. Fusiño do Porko, vidikovac na vrhu Punta Sokastro u Galiciji, severna Španija, upravo je takvo. Poslednjih stotinak drvenih stepenika uvija se nad morem kao uska staza okačena na samu stenu, a pod nogama - samo Atlantik.

Meštani su mu dali njegovo neobično ime, koje u prevodu znači „svinjska njuška", zbog oblika rta gledanog s mora. Do vidikovca se stiže nakon dvadesetak minuta pešačenja kroz eukaliptusovu šumu, sve dok se staza ne otvori ka onom dramatičnom delu nad vodom koji nije za one slabog stomaka na visinu. Sa platforme se vide ostrva Gabeira, Insua i Koeljeira, a u daljini i rt Estaka de Bares.

Mesto nije samo lepo - teško je od istorije. Na rtu visokom 54 metra nekada je stajalo predrimsko utvrđeno naselje, a tu je radio i rudnik gvožđa koji je snabdevao poznatu fabriku Sargadelos rudom prevoženom čamcima. Kamen i dalje nosi tragove vađenja gvožđa.

A tu je i legenda koja pejzažu daje dušu. Prema lokalnom predanju, na obližnjem ostrvu San Migel u 14. veku masakrirano je 35 templara. Monasi su zvonili na uzbunu dok su napadači ulazili u manastir; jedan preživeli navodno je pobegao u kožnom čamcu i sakrio se u kuću koju meštani i danas nazivaju „Kasa do Paisano". Kad jedno mesto sabira more, drevne rudnike i krv iz srednjeg veka na istom rtu, razglednica postaje premalo - to traži da se ode tamo.