Mračan stan sa sitnim pregrađenim prostorijama, malo prirodne svetlosti - i odluka da se ne pravi još jedan hladan, beli minimalizam. Renoviranje ovog stana od 90 kvadratnih metara u Bilbau, delo studija N Studio Bilbao predvođenog Enekom, pokazuje da čist enterijer ne mora da bude leden. Toplina ovde dolazi od prirodnih materijala, zaobljenih formi i nekoliko dobro odmerenih mrlja boje.

Cela filozofija je u spoju japandi i skandinavskog uticaja sa „toplim minimalizmom“. Cilj je bio da se dobije svetlost, da se otvore zatvorene prostorije i da se stvori enterijer koji izgleda uredno, ali nikad hladno. Raniji raspored bio je iscepkan; sad dnevna, trpezarija i kuhinja teku u jednom povezanom prostoru.

Ulaz odmah daje ton - plafon je zaobljen u obliku polumeseca, lomeći krutu geometriju. Klupa u boji terakote služi i kao mesto za sedenje i kao prostor za čuvanje obuće, a ugradni nameštaj krije električne table. U dnevnoj, neutralna osnova je oživljena akcentima boje: fotelja Sancal kraj nekadašnjeg balkona stvara kutak za čitanje, a svetli kauč definiše zonu za sedenje.

Kuhinja je otvorena i integrisana - beli frontovi kombinovani sa prirodnim drvetom, tako da ostaje vizuelno čista, ali topla. Pod je od prirodnog teraca Huguet Mallorca, a radna površina je svetla da naglasi svetlost. Pored nje, po dužini prozora, ugrađena je klupa za trpezariju koja koristi arhitektonske niše, sa prostorom za čuvanje ispod sedišta.

Poluostrvo između kuhinje i dnevne je mesto gde se kuva i okuplja. Stolice u boji terakote pojačavaju boju palete, a otvorena drvena polica sa suprotne strane dodaje dubinu i lomi belinu. U malom toaletu do kuhinje, hidraulične pločice Huguet Mallorca protežu se od poda po zidovima, stvarajući celinu koja čini da uski prostor izgleda smisleno, a ne stiscano.

U spavaćoj, nameštaj po meri proteže se od zida do zida, krijući vrata i nudeći prostor za čuvanje. Otvoren modul sa lakiranim policama sprečava težinu, a greda obojena u toplu boju stvara nastavak sa modulom - „zabavni element“, kako ga opisuje dizajner. Gostinska soba, pak, pretvorena je u radni prostor sa biroom po dužini prozora, a sto Moustache u duboko zelenoj je jedini snažan akcenat koji lomi neutralnu osnovu.

Ceo stan funkcioniše kao tiha priča: jednostavna arhitektura sa nekoliko gestova koji daju identitet - lak ovde, zaobljeno ogledalo tamo, tekstil koji unosi toplinu. Poenta koju ovaj projekat govori je jednostavna, a kod nas sve češće shvaćena: luksuz ne mora da viče. Ponekad je najlepši dom onaj koji diše, a ne onaj koji se hvali.