Kada neko pomene baskijsku obalu, misli se na Bijaric ili San Sebastijan. Između njih, na samo nekoliko kilometara od španske granice, stoji grad koji turistički spiskovi redovno preskaču, a surferi ga ne ispuštaju iz vida - Angle.

Nazvan je „francuska Kalifornija“ i to nije marketinška fraza izmišljena u nekoj agenciji. Atmosfera zaista podseća na Venis Bič: drvena pešačka staza duga četiri i po kilometra koja ide duž cele obalne linije, biciklistička staza paralelna sa njom, škole surfovanja na svakih stotinak metara, sladoledžinice, restorani i plažni barovi otvoreni od jutra do noći.

Ono što Angle čini drugačijim od suseda jeste broj - jedanaest širokih peščanih plaža, odvojenih kamenim lukobranima, koje se nižu od ušća reke Adur do poznatog svetionika u Bijaricu. I svaka ima svoj karakter. La Bar je mirna i zelena. Kavalije ima jake talase i redovna surf takmičenja. De Din preferiraju nudisti i ide pored golf terena Šiberta. Sabl d'Or ima terene za odbojku na pesku i aveniju posvećenu najboljim svetskim surferima, nešto kao holivudska staza slavnih, samo sa daskama.

Poslednja u nizu, Peti Šambr d'Amur, nosi najromantičnije ime i legendu koja ide uz njega - o tajnom paru koji se sastajao u pećini u stenama uprkos protivljenju porodica. Iznad te pećine danas stoji Kula ljubavi, konstrukcija od drveta i metala japanskog umetnika Tadašija Kavamate, postavljena prvobitno za jedno bijenale savremene umetnosti. Reakcije su bile toliko dobre da je ostala trajno, i sada je vidikovac odakle se vidi cela obala.

Iza plaža su šume Pinjada i Lazarte - 250 hektara bora i divlje vegetacije, za pešačenje, bicikl ili jahanje. Tamo, pored reke, radi Notoks, radionica koja ručno izrađuje ekološke daske za surfovanje koje se mogu rasklopiti. U istom gradu porodica Gonzalez već pet generacija plete čistere, korpe za baskijsku pelotu, od kestena, vrbovih prutova i kože. Deda Žan-Luj, sin Pejo i unuk Biksente, profesionalni igrač, sede zajedno i na svaki komad troše desetine sati, jer svaki igrač traži svoju.

Istorijski, Angle je bilo ruralno mesto sa vinogradima, šumama i baštama koje su hranile okolne gradove. To nasleđe preživelo je u staklenicima Mendi, gde se porodica Mendiburu treća generacija bavi hortikulturom usred centra grada. Na pijaci Al de 5 Kanton, otvorenoj od utorka do nedelje ujutru, nalaze se prava bajonska šunka, kozji i kravlji sirevi, guska sa lokalne farme i biodinamička vina koja se piju sa ostrigama.

Ovaj deo Balkana ima more, ali nema okean. Ovo je ono drugo - talas koji buši, vetar koji ne prestaje i obala gde leto ne znači ležanje nego kretanje. Za automobilski odmor je daleko, za avionski vikend nije. Vredi bar znati da postoji, umesto da svaka letnja prognoza završava na iste tri destinacije.