Kada kompanija koja vredi više od svih balkanskih ekonomija zajedno pokuša da dobije još nekoliko meseci odugovlačenja pred sudom i ne uspe, tada se saznaje kolika je cena bila sve vreme. Apple je u četvrtak podneo dokument Okružnom sudu u Severnoj Kaliforniji kojim predlaže da naplaćuje 15 odsto provizije od kupovina koje korisnici iPhonea obavljaju preko spoljne veze - znači van App Storea, na tuđem sajtu, sa tuđim platnim sistemom.

Struktura ima više nivoa. Mali razvijači bi plaćali 5 odsto. Oni koji su unutar posebnih programa Applea - za video, za vesti, za mini-aplikacije - plaćali bi 10 odsto. Obnavljanja pretplata takođe padaju na 10 odsto. Sve ostalo: 15 odsto.

Ključno pitanje nije brojka, nego zašto uopšte postoji. Kupovina se dešava na tuđem serveru, sa tuđom platnom infrastrukturom, za proizvod koji Apple nije napravio. Argument kompanije je da mora da vrati ulaganja u alate i tehnologiju koji drže App Store živim. Može i tako da se gleda. Može i ovako: to je zakupnina za vrata kroz koja je korisnik već izašao.

Pozadina je sudski rat koji traje godinama. Epic Games, firma iza Fortnitea, tužila je Apple za antikonkurentsko ponašanje oko provizija. Sud je zatražio od Applea da otkrije ovu konkretnu strukturu, a Apple je pokušao da odloži odgovor dok Vrhovni sud ne presudi o drugom pitanju iz istog slučaja - da li je kompanija postupila suprotno sudskom nalogu kada je uvela proviziju od 27 odsto na spoljne kupovine i pravila koja su razvijačima ograničavala kako uopšte smeju da pomenu ta vrata.

Vrhovni sud je u četvrtak odbio zahtev za odlaganje. Tek tada je Apple objavio brojke. To je red događaja koji vredi zapamtiti: cena nije saopštena, nego izvučena.

U svom podnesku Apple se poredi sa Google Playom, koji naplaćuje 20 odsto za standardne aplikacije, 15 odsto za one u posebnim programima i 10 odsto na obnavljanja - i dodaje da je Epic Games prihvatio te stope. Poređenje je tačno i istovremeno govori nešto drugo od onoga što želi da kaže: dve kompanije koje drže celu mobilnu distribuciju na planeti naplaćuju gotovo identično. Kada dva ponuđača imaju iste cene, to se obično ne zove konkurencija.

Za razvijača iz Skoplja, Zagreba ili Sofije ovo nije daleka američka vest. Svako ko prodaje pretplatu preko aplikacije plaća istu proviziju kao i neko iz Kalifornije, samo od mnogo manjeg prihoda. Da li 15 odsto sa Balkana teže isto koliko 15 odsto iz Silicijumske doline?