Saudijski naftni gigant Aramko - jedna od najvećih kompanija na svetu - priprema prodaju imovine vredne više od nekoliko desetina milijardi dolara, kao deo šire poslovne strategije. Kad kompanija takvog ranga počne da prodaje, ceo tržište naćuli uši.

Prodaja imovine ovog obima nije znak slabosti sama po sebi - često je potez za oslobađanje kapitala i restrukturiranje. Ali vreme je rečito: dešava se u trenutku kad cene nafte padaju, a naftni giganti traže načine da zadrže dividende i finansiraju skup prelaz ka drugim izvorima prihoda.

Za zemlju kao našu, koja nema svoju naftu, ovakve vesti izgledaju daleke - ali nisu. Kretanja najvećih igrača na naftnom tržištu direktno se prelivaju na cenu goriva na pumpama kod nas, s uobičajenim kašnjenjem. Kad Aramko restrukturira, to se pre ili kasnije oseti i u budžetu makedonskog domaćinstva.

Poenta koju ovakve vesti nose je jednostavna: globalna ekonomija je povezana mnogo više nego što želimo da priznamo. Odluka doneta u Rijadu može da završi kao nekoliko dinara razlike na pumpi u Skoplju. Pitanje je samo da li nam neko uopšte objašnjava zašto gorivo kod nas poskupljuje - ili to, kao i uvek, samo „prati svetske trendove" kad treba da raste, a zaboravlja da ih prati kad treba da padne?