Creva su nam ista kao pre decenija, ali nešto se promenilo - sve više ljudi jede dovoljno, a ipak im nedostaju hranljive materije. Nutricionistkinja Fatima Hapon ističe da problem nije u digestiji, nego u načinu života, i razlaže ga na četiri faktora.

Prvi je porast dijagnostikovanih digestivnih problema - celijakija, zapaljenske crevne bolesti, SIBO, gastritis - stanja koja kod nekih ljudi zaista smanjuju apsorpciju. Drugi je povećana upotreba lekova: takozvani inhibitori protonske pumpe (omeprazol i slični) mogu da ometaju apsorpciju vitamina B12, gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Lek za jedno, rupa za drugo - klasična priča moderne medicine.

Treći faktor je manje sunca. Sve više vremena provodimo u zatvorenom, a to vodi ka široko rasprostranjenom nedostatku vitamina D. Četvrti - i možda najvažniji - jesu restriktivne ili neuravnotežene ishrane, plus sve više ultraprerađene hrane koja daje kalorije, ali ne i vitamine, minerale i vlakna.

„Mnogo ljudi ima ishranu bogatu kalorijama, ali siromašnu hranljivim materijama", kaže Hapon. Čovek koji unosi 2.000 kalorija dnevno ipak može da ostane bez omega-3 ako ne jede dovoljno masne ribe. Jednostavna, ali neprijatna istina: pun tanjir ne znači nahranjeno telo.

Eksperti navode da su najčešći nedostaci vitamina D, magnezijuma, gvožđa, cinka i omega-3. Dodaci mogu da pomognu kad analize pokažu nedostatak - ali ostaju dopuna, ne zamena za uravnoteženu ishranu i zdrave navike. Drugim rečima, nema pilule koja zamenjuje ono što smo zaboravili da jedemo.