Istu haljinu je obukla dvaput, a drugi put je bila odgovor: zašto garderoba Dajane ni posle trideset godina ne izgleda staro

Dajana od Velsa preminula je 1997. Gotovo trideset godina kasnije, njene kombinacije se i dalje citiraju na pistama, preprodaju na aukcijama i kopiraju u kolekcijama koje prave dizajneri rođeni posle njene smrti. To se ne dešava svakoj poznatoj ženi, i ne dešava se zato što je bila poznata.

Dešava se zato što je ona odeću koristila kao rečenicu, a ne kao ukras.

Kada je haljina odgovor

Najpoznatiji primer je crna haljina sa ukrašenim ramenima iz 1991 - obučena tačno kada je Čarls javno priznao vezu sa Kamilom. Kroj je bio uži i kraći od svega što je dvorski protokol dozvoljavao u tom kontekstu. Niko nije morao to da objašnjava. Svi su razumeli.

Pre toga, 1982. i na debiju u Australiji 1983, nosila je večernju haljinu asimetričnog kroja koju je deo britanske štampe ocenio kao previše smelu. Dve godine kasnije istu tu haljinu obukla je ponovo, u Vašingtonu. To nije štedljivost. To je odgovor.

Stilistkinja koja se retko pominje

Iza najvećeg dela tih odluka stajala je Ana Harvi, bivša modna urednica koja joj je bila savetnica za imidž. Ona joj je kupila prve cipele Manola Blanika i davala joj bezrezervnu podršku upravo u periodima kada su kritike bile najglasnije. Umrla je 2018, a njeno ime retko izlazi iz fusnota.

Iz garderobe: krojeni sakoi i suknje iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, stegnuti u struku, u nizu boja. Haljina na tufne kao gošća na venčanju. Karirana viči haljina koja se i danas rekonstruiše. Sportske kombinacije sa polo utakmica. Velika ramena, sandale sa štiklom.

Od dizajnera: Šanel, Dior, Versaće, Feragamo, Ketrin Voker, Dejvid Emanuel za venčanicu. Mala torbica „Lejdi” kod Diora i dalje se prodaje kao jedan od najtraženijih modela kuće - nazvana po njoj i nikada povučena.

Šta je od toga primenljivo ovde

Nijedan od ovih komada nije dostupan, i to nije poenta. Poenta je da je njena garderoba funkcionisala zato što je svaki izbor bio njen, u sredini gde joj gotovo ništa nije pripadalo. To je razlog zašto trideset godina kasnije još uvek deluje savremeno, dok garderobe mnogo skuplje obučenih ljudi iz istog perioda izgledaju kao kostim za kostimirani događaj.