Flapping Airplanes prikupio milijardu dolara devet meseci posle starta: VI-laboratorija navodno vredi 6 milijardi, četiri puta više nego na početku

Pre devet meseci Flapping Airplanes pojavio se sa početnim krugom od 180 miliona dolara i procenjenom vrednošću od 1,5 milijardi dolara. Ove srede laboratorija za veštačku inteligenciju objavila je krug Serije A od milijardu dolara, predvođen fondovima Index i Lux, a prema izveštajima vrednost je sada 6 milijardi dolara. Četiri puta više za manje od godinu dana. Šta se tačno kupuje za tu cenu?

Za sto su se vratili stari investitori Sequoia, GV i Kleiner Perkins, a među ulagačima su i Valor, Atreides, A* i Nvidia. Poslednje ime vredi zapaziti: kompanija koja prodaje čipove ulaže u laboratoriju čija je cela ideja da izvuče mnogo više iz grafičkih procesora.

Osnivači su Ejdan Smit i braća Ašer i Ben Spektor. Smit je bivši osnivač i stipendista programa Pitera Tila, koji je kao student radio u Neuralinku, kompaniji za moždane implante. Ašer Spektor radio je doktorat iz statistike na Stenfordu, a Ben je bio doktorand informatike, takođe na Stenfordu, i još dok je studirao na MIT-u osnovao je Prod - petogodišnji, gotovo tajni studentski program za startape. „Postao je jedan od najmoćnijih inkubatora talenata u Silicijumskoj dolini”, napisao je investitor Dejvid Kan iz Sequoie, koji za trojicu kaže da grade „AGI-laboratoriju za mlade”.

Osnivači tvrde da imaju „najkompletniji okvir za megakernele na svetu” - jedan program na grafičkom procesoru koji može da izvede celo treniranje modela, odgovara na zahteve, pa čak i da igra video-igre, i to sve istovremeno. Ideja je da čip gotovo nikada ne stoji prazan: dok jedan zadatak čeka podatke iz memorije, drugi računa. Krajnji cilj je inteligencija izgrađena „bez gutanja pola interneta”.

„Model koji je milion puta efikasniji sa podacima verovatno je milion puta lakši za uvođenje u ekonomiju”, izjavio je Ašer Spektor kada je startap krenuo. U svetu u kome najveće laboratorije troše milijarde na data centre, jeftinije treniranje je pravo pitanje. Ali milijarda dolara devet meseci posle starta je opklada na obećanje, a ne na dokazan rezultat.

Novi novac ići će na zapošljavanje i istraživanje. Ako ideja proradi, to je loša vest za one koji grade sve veće data centre. A ako modeli zaista postanu višestruko jeftiniji za treniranje, da li bi i manja tržišta, kao balkanska, konačno mogla da treniraju svoje modele umesto da iznajmljuju tuđe?