Građani i firme duguju bankama 9,87 milijardi evra: krediti rastu 14,1 odsto, depoziti 9,2

Građani i kompanije zajedno bankama zaključno sa septembrom duguju 9,87 milijardi evra. Od toga građani duguju 4,93 milijarde, a kompanije 4,90 milijardi evra. Samo u septembru ukupni dug je porastao za 1,3 odsto, a na godišnjem nivou za 14,1 odsto - kod kompanija 15,7, kod domaćinstava 12,7 odsto. To pokazuju najnoviji podaci Narodne banke.

Istovremeno, depoziti rastu sporije - 9,2 odsto godišnje, na 11,15 milijardi evra, od čega je 7,5 milijardi kod građana. Razlika od skoro pet procentnih poena govori jednostavnu stvar: zadužujemo se brže nego što štedimo.

Najbrže rastu stambeni krediti - 16,1 odsto za jednu godinu. Potrošački su povećani za 12,4 odsto. Ali najviše govori jedan manji broj: negativna salda na tekućim računima, pozajmica koju banka daje kada plata ne dogura do kraja meseca, u septembru su skočila za 5,8 odsto za samo jedan mesec.

Rast stambenih kredita ne znači nužno da više ljudi kupuje stanove. Kada cene stanova rastu, raste i iznos koji treba pozajmiti za stan. Za mnoge porodice sopstveni dom znači ratu prema banci narednih 20 ili 30 godina, uz prosečnu kamatnu stopu na kredite od 4,67 odsto u avgustu.

Narodna banka reaguje. Od 1. decembra rok otplate za drugu i svaku narednu nekretninu za stanovanje smanjuje se sa 30 na 25 godina, hipotekarni krediti ograničavaju se na 15 godina, a maksimalni deo plate koji sme da ide na ratu pada sa 50 na 45 odsto kod denarskih i sa 45 na 40 odsto kod kredita u evrima. Za prvi dom rok ostaje do 30 godina.

Mera je razumna - ali je mera za posledicu. Kada krediti rastu brže od ušteđevine, pitanje nije samo koliko dugo ćemo otplaćivati, već zašto nam treba toliko kredita za osnovne stvari kao što je krov nad glavom? Na to pitanje ne odgovara centralna banka, već vlast.