Osam mesta u Evropi gde leto ne boli: od 13 stepeni na Farskim Ostrvima do Soče na dva sata od nas

Dok naši ljudi stoje na granici za Grčku da bi platili skupo mesto na plaži koje će deliti sa još hiljadu duša, u Evropi postoje mesta gde leto uopšte ne boli. Osam njih vredi zapisati - i nijedno ne traži da budete bogati, samo da budete malo hrabriji sa izborom.

Dolina Soče, Slovenija

Najbliža opcija za nas, a nekako najmanje pominjana. Alpska voda teče kroz krečnjačke klisure i stvara prirodni termostat: leto se kreće između 25 i 30 stepeni, ali reka ostaje ispod 15. Kobarid je mesto gde je Hemingvej služio u Prvom svetskom ratu i našao inspiraciju za „Zbogom oružje". Kanal ima prirodne kristalne bazene. Od Skoplja - manje vožnje nego do nekih grčkih plaža.

Bretanja, Francuska

Letnje temperature retko prelaze 25 stepeni, naročito na obali. Vetrovi koji dolaze sa Njufaundlenda stvaraju mikroklimu u kojoj lokalci nose kišne jakne u julu. Ružičasta granitna obala ima stene koje izgledaju kao da ih je neko vajao. Sen Malo i tvrđava Kombur dopunjuju ono što mnogi zovu jednim od najromantičnijih mesta u Evropi.

Azori, Portugal

Suptropska okeanska klima koja retko ide preko 25 stepeni čak i u najtoplijim mesecima. U unutrašnjosti je još četiri do pet stepeni hladnije. Piko se krije u magli na 2.351 metru, Flores je najzeleniji i najkišovitiji ostrvo, a vulkanski bazeni privlače kitove. Najdalja opcija na spisku, i najmanje verovatna za vikend.

Trentino-Alto Adiđe, Italija

Sela na preko 1.700 metara visine u Dolomitima, koji su pod zaštitom UNESKO-a. Funes sa zelenim livadama, Kastelroto na visoravni Alpe di Sjuzi sa tirolskom arhitekturom, i Merano - banja koja je nekada privlačila princezu Sisi i Franca Kafku. Italija, ali bez znojave gužve na Jadranu.

Škotska visoravan

Prosečne maksimalne temperature oko 17 stepeni u letnjim mesecima. Na krajnjem severu dan se skoro i ne završava. Zamak Ejlan Donan stoji na spoju tri jezera, a Stari čovek od Stora na ostrvu Skaj izgleda kao scena iz filma koji još nije snimljen. Jedina napomena: od juna do septembra ima sitnih mušica koje grizu.

Farska Ostrva, Danska

Ovde se leto uopšte ne pretvara - maksimalne temperature u julu i avgustu ne prelaze 13 stepeni. Osamnaest ostrva sa jednom od najnižih turističkih gustina u Evropi, gde ni u vrhuncu sezone nema gužve. Torshavn je najmanja prestonica na svetu sa 20.000 stanovnika. Vodopad Mulafosur pada direktno u okean sa stena visokih 480 metara, a jezero Sorvagsvatn stvara optičku iluziju da visi nad morem.

Gotland, Švedska

Najveće ostrvo Švedske i Baltika, sa letom između 17 i 21 stepen i oko 2.100 sunčanih sati godišnje - mnogo za tu geografsku širinu. Visbi, srednjovekovna prestonica pod zaštitom UNESKO-a, čuva preko 200 trgovačkih kuća iz Hanze iza zidina iz 13. veka. Ostrvo ima više islamskih novčića nego svi drugi evropski regioni zajedno. Na Farou je živeo i snimao Ingmar Bergman.

Beloveška šuma, Poljska

Poslednja prašuma u Evropi, u kojoj nikada nije poseceno drvo za trgovinu. Hrastovi stari 600 godina, visoki 40 metara, sa stablima koja četvoro ljudi jedva obuhvate. Vlaga i senka drže prosečnu letnju temperaturu oko 20 stepeni. Od 1977. je biosferni rezervat, od 1979. je pod UNESKO-om, i jedino je mesto gde evropski bizon živi slobodno. Leti se bizoni povlače dublje u šumu, pa je letnja poseta više za botaniku nego za fotografije.

Osam mesta, nijedno sa plažnim barom od 40 evra dnevno. Neka su dalja, neka traže kola i strpljenje. Ali sledeći put kada se nađete u koloni na 38 stepeni, vredeće da se setite da Evropa ima i drugu ponudu - samo je ne reklamira istim budžetom.