Dok naši ljudi stoje na granici za Grčku da bi platili skupo mesto na plaži koje će deliti sa još hiljadu duša, u Evropi postoje mesta gde leto uopšte ne boli. Osam njih vredi zapisati - i nijedno ne traži da budete bogati, samo da budete malo hrabriji sa izborom.

Dolina Soče, Slovenija

Najbliža opcija za nas, a nekako najmanje pominjana. Alpska voda teče kroz krečnjačke klisure i stvara prirodni termostat: leto se kreće između 25 i 30 stepeni, ali reka ostaje ispod 15. Kobarid je mesto gde je Hemingvej služio u Prvom svetskom ratu i našao inspiraciju za „Zbogom oružje". Kanal ima prirodne kristalne bazene. Od Skoplja - manje vožnje nego do nekih grčkih plaža.

Bretanja, Francuska

Letnje temperature retko prelaze 25 stepeni, naročito na obali. Vetrovi koji dolaze sa Njufaundlenda stvaraju mikroklimu u kojoj lokalci nose kišne jakne u julu. Ružičasta granitna obala ima stene koje izgledaju kao da ih je neko vajao. Sen Malo i tvrđava Kombur dopunjuju ono što mnogi zovu jednim od najromantičnijih mesta u Evropi.

Azori, Portugal

Suptropska okeanska klima koja retko ide preko 25 stepeni čak i u najtoplijim mesecima. U unutrašnjosti je još četiri do pet stepeni hladnije. Piko se krije u magli na 2.351 metru, Flores je najzeleniji i najkišovitiji ostrvo, a vulkanski bazeni privlače kitove. Najdalja opcija na spisku, i najmanje verovatna za vikend.

Trentino-Alto Adiđe, Italija

Sela na preko 1.700 metara visine u Dolomitima, koji su pod zaštitom UNESKO-a. Funes sa zelenim livadama, Kastelroto na visoravni Alpe di Sjuzi sa tirolskom arhitekturom, i Merano - banja koja je nekada privlačila princezu Sisi i Franca Kafku. Italija, ali bez znojave gužve na Jadranu.

Škotska visoravan

Prosečne maksimalne temperature oko 17 stepeni u letnjim mesecima. Na krajnjem severu dan se skoro i ne završava. Zamak Ejlan Donan stoji na spoju tri jezera, a Stari čovek od Stora na ostrvu Skaj izgleda kao scena iz filma koji još nije snimljen. Jedina napomena: od juna do septembra ima sitnih mušica koje grizu.

Farska Ostrva, Danska

Ovde se leto uopšte ne pretvara - maksimalne temperature u julu i avgustu ne prelaze 13 stepeni. Osamnaest ostrva sa jednom od najnižih turističkih gustina u Evropi, gde ni u vrhuncu sezone nema gužve. Torshavn je najmanja prestonica na svetu sa 20.000 stanovnika. Vodopad Mulafosur pada direktno u okean sa stena visokih 480 metara, a jezero Sorvagsvatn stvara optičku iluziju da visi nad morem.

Gotland, Švedska

Najveće ostrvo Švedske i Baltika, sa letom između 17 i 21 stepen i oko 2.100 sunčanih sati godišnje - mnogo za tu geografsku širinu. Visbi, srednjovekovna prestonica pod zaštitom UNESKO-a, čuva preko 200 trgovačkih kuća iz Hanze iza zidina iz 13. veka. Ostrvo ima više islamskih novčića nego svi drugi evropski regioni zajedno. Na Farou je živeo i snimao Ingmar Bergman.

Beloveška šuma, Poljska

Poslednja prašuma u Evropi, u kojoj nikada nije poseceno drvo za trgovinu. Hrastovi stari 600 godina, visoki 40 metara, sa stablima koja četvoro ljudi jedva obuhvate. Vlaga i senka drže prosečnu letnju temperaturu oko 20 stepeni. Od 1977. je biosferni rezervat, od 1979. je pod UNESKO-om, i jedino je mesto gde evropski bizon živi slobodno. Leti se bizoni povlače dublje u šumu, pa je letnja poseta više za botaniku nego za fotografije.

Osam mesta, nijedno sa plažnim barom od 40 evra dnevno. Neka su dalja, neka traže kola i strpljenje. Ali sledeći put kada se nađete u koloni na 38 stepeni, vredeće da se setite da Evropa ima i drugu ponudu - samo je ne reklamira istim budžetom.