Oko tri sata posle ponoći, Trg revolucije u Teheranu bio je prepunjen. Hiljade ljudi, sa transparentima i slikama verskog vodaca, ulegoa u noć sa porakami za pobedu nad SAD i Izraelom. Zvuk od trgot - peenje na verski i politički poraki - beše prenesen na sociolnih mreži i stana glavna vest na Bliskiot Istok. Iran ne samo što ne se skrši pod dva meseca bombardirane - sega tivko slavi.

Za onie što ne go sledele tekot na scenarioto: pred dva meseci Amerika i Izrael započnaa udari protiv Iran. Po prekinot na ognot od 7 april, Tegeran navodno prifati maratonski pregovori, no nitu eden krug ne uspea. Sega Belata kuća proglasuva deka vojnata „e završena" - no Iranskata vojska ne se povleče, ne predade ništo, i ne prizna poraz. Gledano od Tegeran, toa e pobeda.

Ploštadot na revolucijata ima posebno značenje - toa e istoto mesto kade vo 1979-ta beše proglasena Iranskata revolucija. Od togaš, toa e simbolično prostor kade režimot gi pokažuva svoite uspesi - godišnini, mobilizacii, demonstracii protiv Amerika. Koga ke se sobere tamu noće so skandirana - toa ne e „spontan sobir". Toa e koordinirana operacija za poraka.

Porakata e jasna. Iran go preživea prviot bran. Preživea udari što vo 90-tite možebi bi ja srušele državata. Preživea sankcii, morska blokada, i sega - dve godini vo vojna za koja mediumite ḱе nemaat da ḱе im dadat ushte eden ciklus na vnimanie. I Tegeran znae: na Zapad, posle dva meseci bez prsten od nafta i bez raskinati američki bazi, celata prikazna se pretvora vo stara vest. Site stanea umorni. I tokmu toa e Iranskata strategija.

Za Balkanot, ovaa slika ima poznata tonota. Koga narodot izleguva na ploštad da slavi nešto za koe Zapad tvrdi deka ne se sluchilo, nie znaeme kako se chita toa. Toa e ona „zhivo doba" koga se cheka Zapad da se izmori, a koga ḱе se izmori - site ḱе go prifatat tivkoto status kvo. Sega Iran chekashe istoto. I za razlika od 90-tite, sega ima partneri - Kina, Rusija, Globalniot Jug - koi go presmetuvaat istoto. Tegeran ne e sam.