Predstavnički dom izglasao je zakon sa 262 glasa za i 159 protiv. Senat ga je već bio podržao. Ostaje samo potpis Donalda Trampa, a Bela kuća je potvrdila da on ima nameru da ga stavi.

Šta američki predsednik dobija tim potpisom? Ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto za države koje kupuju rusku energiju. Isti zakon produžava i sankcije protiv Irana do 2031. godine.

Brojka koja objašnjava celu operaciju dolazi od senatorke Džin Šahin: Kina je najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva i učestvuje sa oko 51 odsto u prihodima Moskve od te prodaje. Dakle ovo nije zakon o Rusiji. Ovo je zakon o onima koji je finansiraju.

Zima kao rok

Republikanac Majkl Mekol, predlagač, insistirao je da zakon prođe pre zime - kako bi se izvršio pritisak na Putina pre nego što Rusija ponovo udari po civilnoj infrastrukturi, po električnim mrežama i vodovodima. „Ovo će ih pogoditi tamo gde najviše boli”, izjavio je on, dodajući da će to naterati i Kinu da utiče na Moskvu budući da će i ona trpeti posledice carina.

Logika je jasna. Pitanje je da li radi.

Čak i podržavaoci imaju sumnje

Gregori Miks, vodeći demokrata u Komitetu za spoljne odnose, ne veruje da će zakon postići cilj. Njegova primedba je oštra: Tramp dobija široka nova ovlašćenja, a istovremeno može da zaobiđe sankcije koje ovaj zakon treba da nametne. „Mogao je da deluje ranije, ali to nije učinio 19 meseci”, rekao je Miks.

Tomas Rajt iz Brukingsa upozorava na isto iz drugog ugla - Tramp je u drugom mandatu pokazao veliki entuzijazam za carine kao sredstvo pritiska, pa proširena ovlašćenja nose rizik od prekomerne upotrebe. Mnogi ovo slave kao ukrajinsku pobedu, kaže on, ali ostaje otvoreno da li simbolični uspeh vredi novih carinskih rizika.

Drugim rečima: zakon je napisan za Putina, a ključ je dat čoveku koji je već pokazao šta radi sa takvim ključevima.

Reakcija iz Kremlja

Dmitrij Peskov nije dugo čekao. „Pratimo razvoj ovog dokumenta. Ovo predstavlja neprijateljski čin, a uvođenje dodatnih američkih sankcija sigurno će zakomplikovati napore za pronalaženje mirnog rešenja za Ukrajinu”, izjavio je portparol Kremlja.

U međuvremenu, senator Ričard Blumental je na ukrajinsku adresu poručio: „Niste sami”, a potom se obratio direktno Putinu - vaša ekonomija popušta, razgradićemo vašu ratnu mašinu.

Šta ovo znači za nas

U pozadini traje tiha diplomatija koja retko stiže do naslova. Izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof bili su u Moskvi i Kijevu ovog meseca. Direktor CIA Džon Retklif proveo je sate u pregovorima sa ruskim kolegama krajem avgusta. Zelenski je u julu došao na Kapitol Hil i sastao se sa desetinama senatora pre glasanja.

Dakle dok se javno glasaju stopostotne carine, privatno se razgovara. To nije kontradikcija - to je način na koji funkcioniše moć. Balkan zna ovu scenu napamet: zove se pritisak za stolom, a pravi razgovor se vodi u susednoj sobi.

Rat ulazi u petu godinu. Moskva udara po civilnim ciljevima, Ukrajina uzvraća po ruskim rafinerijama, a u Vašingtonu se broji da li će se stići pre zime. Koji od ova tri sata će stati prvi - to je jedino pitanje koje zaista ima značaj.