Ruski general poginuo dve nedelje nakon što mu je Putin zakačio Zlatnu zvezdu: Moskva potvrđuje samo da je mrtav

Ruski general-major poginuo je u Donjeckoj oblasti, a oko njegove smrti vode se dve sasvim različite priče. Ukrajinska strana kaže tačno kada, kako i ko je to uradio. Ruska strana potvrđuje da je čovek mrtav i potom ćuti o svemu ostalom. Razlika između te dve verzije je informativnija od samog događaja.

Reč je o Antonu Grunisu, komandantu 4. odvojene gardijske motorizovane brigade, čoveku kog je rusko rukovodstvo promovisalo kao jedno od svojih najuspešnijih imena na frontu. Prema ukrajinskim Snagama bespilotnih sistema, on je likvidiran u noći 12. septembra, na teritoriji pod ruskom kontrolom. U istoj objavi se tvrdi da je operaciju izvela 427. brigada „Rarog”, jedinica specijalizovana za izviđanje i napade dronovima. Ukrajinci dodaju i da je Grunis sedmi potvrđeni ruski starešina ranga komandanta brigade, divizije ili armije koji je poginuo u njihovim operacijama sa bespilotnim sistemima.

Ni taj broj, ni tvrdnja da je upravo „Rarog” izveo napad, zasad nemaju nezavisnu potvrdu. To treba reći glasno, jer u ovom ratu obe strane objavljuju pobede brže nego što neko stigne da ih proveri.

Ruska strana potvrđuje smrt, ali ne i okolnosti

Sa ruske strane nema preciznog mesta, ni datuma, ni načina. Vojni reporter Jurij Kotenok prvi je napisao da je stigla informacija o ukrajinskom udaru i o pogibiji „medijski poznate ličnosti u ruskoj komandi”, pa je tek onda imenovao Grunisa. Drugi vojni kanal saopštio je da se za smrt komandanta znalo „već nekoliko dana”, ali da vest nije objavljivana iz poštovanja prema njegovim saborcima. Ministarstvo odbrane Rusije do ovog trenutka nema posebno zvanično saopštenje o okolnostima.

Poštovanje prema saborcima je lepa formulacija. Ona, ipak, znači i da se informacija o poginulom generalu nedeljama zadržava u krugovima koji sami odlučuju kada je javnost spremna da je čuje.

Dve nedelje između ordena i smrti

Hronologija je ono što priču čini oštrom. Krajem avgusta, ministar odbrane Andrej Belousov uručio je „Zlatnu zvezdu” Grunisu i dodeljeno mu je zvanje Heroja Rusije, za, kako je saopštilo ministarstvo, „hrabrost i herojstvo pri izvršavanju vojne dužnosti”. Snimci sa dodele su objavljeni. Oko dve nedelje kasnije, čovek je bio mrtav.

Vladimir Putin ga je lično izdvajao još od vremena kada je preuzeo brigadu nakon pogibije prethodnog komandanta. „Čovek sa litvanskim prezimenom, rođen u Kazanju. Ratuje brilijantno”, rekao je tada ruski predsednik. Početkom jula Grunis je Putinu referisao o preuzimanju kontrole nad Konstantinovkom.

Biografija je ona profesionalca: rođen 1979. u Kazanju, Kazanjsko suvorovsko vojno učilište, potom Moskovsko više opštevojno komandno učilište. Prema ruskim izvorima učestvovao je u borbenim operacijama u Čečeniji, Južnoj Osetiji i Siriji. Otišao je u rezervu 2021, a vratio se u aktivnu službu posle početka invazije. Čin general-majora dobio je 2024. godine. Pozivni znak mu je bio „Grozni”.

Šta ovo znači za liniju fronta

Grunisova brigada bila je angažovana na Artjomovskom i Časov Jarskom pravcu, dakle u najžešćem delu fronta. Ako je ukrajinska cifra od sedam visokih starešina izgubljenih u operacijama sa dronovima tačna - a to je krupno „ako” - onda poenta nije ni u jednom pojedinačnom imenu. Poenta je da noćni dron u ovom ratu već stiže do nivoa komande koji se ranije smatrao relativno bezbednim.

Vest o smrti Grunisa prvo se pojavila preko zajednice „Suvorovsko bratstvo”, pa su je preneli vojni kanali, regionalni mediji iz Tatarstana i izvori povezani sa njegovom brigadom. Zvanični aparat je ćutao. Kada sopstveni heroj od pre dve nedelje umre a država ne nađe rečenicu o tome, to nije diskrecija - to je odluka.