Dron koji leti 200 kilometara na cas Ukrajina je naucila da obara. Obara devet od deset. Problem je sto je Rusija prestala da salje takve dronove.

Nova generacija ruskih bespilotnih letelica sa mlaznim pogonom prelazi 240 do 500 kilometara na cas, a brojke za ovo leto nisu male: sa oko 450 ovakvih dronova u junu, u avgustu je broj skocio na oko 2.850. Sestostruko povecanje za tri meseca. Ukrajinska vojna obavestajna sluzba procenjuje da Rusija vec proizvodi oko 3.000 mlaznih dronova mesecno.

Priznanje koje se retko cuje od komande u ratu

Zamenik komandanta Maksim Zorin nije pokusavao da to umota. „Sa mlaznim dronovima ponovo smo potpuno izgubili inicijativu - to je cinjenica”, napisao je. Rusi su, dodao je, pokrenuli masovnu proizvodnju mlaznih sahida, a ukrajinska strana zaista ne zna sta da radi s njima.

Ovo je recenica koju vredi procitati dvaput. Ne dolazi od opozicionog politicara ni od stranog analiticara, nego od coveka u komandnom lancu, objavljena javno, usred rata. Koliko armija na svetu bi dozvolilo da ovakva recenica izade iz njihovog staba?

Testiranje koje je zavrsilo u njivama

Pocetkom jula Ukrajina je testirala novu generaciju presretackih dronova, napravljenih bas za ove ciljeve. Prema dvojici izvora upoznatih sa vezbom, test nije prosao kako je planirano - veliki deo presretaca nije izdrzavao kontrolu pri brzinama preko 400 kilometara na cas, a neki su zavrsili u susednim njivama.

Postojeci presretaci kostaju manje od 2.000 dolara i pokazali su se kao odlicno resenje protiv starog tipa sahida. Protiv mlaznih - jednostavno su prespori. Komandant jedinice za presretacke dronove kaze da je ponekad moguce pogoditi odredeni model, ali samo kada on usporava zbog manevra. A Rusija, upozorava on, vec uvodi sisteme koji primete objekat u blizini i automatski ubrzavaju dron.

Kijev i Odesa nose teret

Glavni grad i okolni region primaju skoro petinu svih lansiranih dronova. Zajedno sa Odesom, lukom preko koje ide ukrajinski izvoz, oni su glavne mete. U nekim napadima mlazni dronovi vec prelaze 70 odsto sastava udara, a prema izjavama sa ukrajinske strane taj udeo ce samo rasti.

Kljucna razlika nije samo brzina. Ove letelice su vodene - operater moze da menja rutu i visinu u letu. Dron koji je prosle nedelje pogodio zgradu ukrajinske bezbednosne sluzbe izuzetnom preciznoscu, pravo u kancelariju sefa, prema zvanicnim procenama bio je rucno upravljan.

Mac i stit, bez kraja

Analiticar iz americkog bezbednosnog centra rat opisuje kao beskrajnu borbu izmedu maca i stita, u kojoj svaka nova sposobnost brzo nalazi svoj protivlek. Njegova procena je da ce sadasnja ruska prednost da se istopi cim Ukrajina napravi brz i jeftin presretac.

Zelenski kaze da preko 60 ukrajinskih kompanija radi na presretanju mlaznih dronova, ali je samo nekoliko pokazalo rezultat. Izvor iz industrije je konkretniji: deo prototipova je prevelik i prespor za pravu borbu, gde prozor za pogadanje brze mete traje sekunde.

Ovo je rat u kojem se pet godina tehnologije stisnulo u nekoliko meseci. Svaka strana kupuje vreme dok je druga ne stigne. Pitanje za svakoga ko gleda sa Balkana je jednostavnije i neprijatnije: ko u Evropi danas ima stit protiv necega sto leti 500 kilometara na cas i ima operatera koji mu menja putanju?