Makedonska ekonomija salje u svet sve vise robe, ali i kupuje sve vise spolja - i upravo ta razlika je prica koju brojke kazuju. Prema Drzavnom zavodu za statistiku, u periodu januar-maj 2026, izvoz je dostigao preko 3,5 milijarde evra, a trgovinski deficit ostaje visok - 1,4 milijarde evra.

Ima i dobrih vesti u podacima. Izvoz je porastao za 5,7 procenata u poredjenju sa istim periodom lane - znak da makedonski proizvodi nalaze put do stranih trzista. Ali istovremeno raste i uvoz, sto znaci da i dalje kupujemo od sveta vise nego sto mu prodajemo.

Trgovinski deficit nije apstraktna brojka za ekonomiste - on znaci da vise novca izlazi iz zemlje nego sto ulazi kroz trgovinu. Za malu ekonomiju, takav jaz se decenijama krpi kroz zaduzivanje, doznake i strane investicije. Rast izvoza je dobrodosao, ali 1,4 milijarde deficita za samo pet meseci pokazuje koliko je Makedonija daleko od trgovinskog bilansa koji se sam drzi.

Pitanje na koje brojke ne odgovaraju je sta izvozimo. Ako rast dolazi od proizvoda sa niskom dodatom vrednoscu - sirovina, poluproizvoda, sklapanja za strane brendove - onda je rast ranjiv na svaku krizu u inostranstvu. Prava ekonomska snaga se ne meri u tome koliko kontejnera krece preko granice, vec u tome sta ima unutra u njima. A to je prica o kojoj statistika cuti, a politicari jos vise.