Prodaja kompakt-diskova skočila za 45 odsto: kupuje ih generacija koja ih nikada nije koristila

Kompakt-disk, stvar koju su striming servisi navodno sahranili pre petnaest godina, ove godine raste brže od bilo koje druge format-kategorije u muzici. Američko udruženje diskografa objavilo je da je u prvoj polovini 2026. godine prodato 17,5 miliona kompakt-diskova - za 45,7 odsto više nego u istom periodu lane, kada je cifra bila oko 12 miliona.

Prihod je skočio za 58,6 odsto, na 171,1 milion dolara (oko 158 miliona evra), sa oko 107,9 miliona dolara prethodne godine.

Ono što podatak čini zanimljivim jeste to što dolazi odmah posle loše godine. U celoj 2025. godini prodaja diskova pala je za 11,6 odsto - sa 33,3 miliona na 29,5 miliona komada. Znači format nije rastao tiho u pozadini. On je padao, pa se okrenuo.

Ko ih kupuje? Najviše generacija koja ih nikada nije koristila. Isti talas koji je vratio telefone bez interneta, digitalne fotoaparate, pisaće mašine i fiksne telefone. Tu se ne radi o uspomenama - niko od ovih kupaca nema sećanje na diskmen. Radi se o uređaju koji ima kraj. Disk koji svira i završi, naspram algoritma koji ne staje i zna šta sledeće da ti pusti.

Postoji i jedna ispravka koju diskografi sami priznaju. Način na koji se računaju prihodi promenio se 2025. godine - sa procenjene maloprodajne na veleprodajnu vrednost - pa cifre za 2024. i 2025. nisu direktno uporedive. Prodati komadi nisu zahvaćeni tom promenom, i oni govore istu priču.

Cifra je i veća od objavljene, jer ne broji polovne diskove - one sa buvljaka, sa garažne rasprodaje, niti one koje su roditelji predali deci. Cela fizička muzika u prvoj polovini godine donela je 731,5 miliona dolara, za 25,9 odsto više, pri čemu je vinil porastao za 17,7 odsto.

Da li ovo znači da je striming u problemu? Ne. Disk je i dalje sitna stavka u industriji koja živi od pretplata. Ali vredi primetiti šta tačno raste: ne muzika koju pozajmljuješ dok plaćaš mesečno, nego muzika koja ti ostaje kada prestaneš da plaćaš.