Švedski dvor proslavio je 80. rođendan kralja Karla XVI Gustava ceremonijom na koju su došle kraljevske porodice iz pola Evrope, pa i iz Bangkoka. Te Deum u dvorskoj kapeli, smena straže, gala večera uveče - scenarij ovakvih događaja je poznat, ali lista gostiju otkriva mnogo više od protokola.

Karl Gustav je najdugovečniji vladar u Evropi. Preko 52 godine na tronu, više od pola veka u javnom životu. Kraljica Silvija, koja je bila obična građanka pre nego što se za njega udala, ostala je uz njega punih 50 godina - scenarij koji je u švedskoj istoriji bio prekretnica, a u balkanskoj memoriji jedva bi prošao kao posebno vredan.

Na ceremoniji su bili svi koji moraju biti: prestolonaslednica Viktorija sa mužem i decom, princ Karl Filip sa princezom Sofijom i njihovo četvoro dece, princeza Magdalena sa troje dece. Pažnju je privukla jednogodišnja princeza Ines, ali i 14-godišnja Estel, koja je u svetlo plavoj izgledala iznenađujuće zrelo i pažljivo se brinula za mlađeg brata Oskara. Princeza Margarita, starija sestra kralja, nije došla - 91 godina i zdravstveni problemi zadržali su je u Engleskoj.

Strani gosti su bili barometar toga ko je na čijoj strani u ovom trenutku. Kraljica Sofija od Španije (dolazi za gala večeru), kralj Frederik i kraljica Meri od Danske, veliki vojvode Gijom i Stefani od Luksemburga, kralj Rama X i kraljica Sutida od Tajlanda, kralj Filip i kraljica Margarita od Srbije, predsednik Finske Aleksandar Stub. Iz Lihtenštajna, Norveške, Belgije - svi su došli.

Princeza Sofija privukla je posebnu pažnju širokim šeširom koji joj je pokrivao oči - elementi koje su neki uporedili sa likom Melanije Tramp na inauguraciji. Kad jedan šešir postane politička vest, to govori nešto o tome koliko malo prave vesti ima na takvim događajima i koliko su gosti postavljeni za kameru.

Karl Gustav je relikvija Evrope koja polako nestaje - monarh sa ograničenom ustavnom moći, ali sa ogromnom simboličkom vrednošću. Švedska nije Velika Britanija ni Španija: ovde je institucija prošla kroz kontroverze, posebno oko zakona o nasleđu koji je izmenjen 1980. godine da bi prvorođena ćerka mogla da nasledi. Viktorija je rezultat te reforme.

Da li su ovakve ceremonije samo teatar, ili su ozbiljan diplomatski prsten susreta? Kad se dvanaest evropskih monarhija i nekoliko globalnih sakupe na jednom mestu, pregovori koji se vode u kuloarima važniji su od Te Deuma u kapeli. Balkan, koji više ne nudi monarhije osim simbolički, može samo da gleda kako ostaci starog kontinentalnog poretka održavaju svoje rituale.