Šezdeset kilometara od Beča - na granici Austrije i Mađarske, u severozapadnom uglu mađarske mape - stoji jedan grad koji turistički katalozi retko ističu. Sopron, na mađarskom Sopron, priča je o gradu koji nije srednji evropski marketinški proizvod. To je srednjovekovno mesto sa rimskim korenima, vinogradima i precizno tačnom istorijom lojalnosti koja je 1921. izabrala da ostane mađarska - i to u trenutku kada ništa nije obavezivalo na to.

Glavno zdanje je Vatrena kula (Tűztorony) - 58 metara visine, izgrađena u 13. veku, sa 200 stepenika do vidikovca odakle se vidi celi nizinski predeo i vinogradi koji okružuju grad. Odatle mogu da se vide i preko 1.500 hektara vinskih područja - proizvodnja uglavnom belih sorti kao Veltliner, i crvene sorte Kekfrankos („sivo-plava"), ime dobijeno još tokom napoleonske okupacije.

Glavni trg je arhitektonski podvig sam po sebi. Trijadni stub iz 1701. godine je najstariji zavetni stub u celoj Mađarskoj. Na istom trgu stoji Crkva koze (Kecske templom), hram iz 13. veka sa gotičkom fasadom i baroknom unutrašnjošću - ime dobila po gradskoj legendi da je izgrađena novcem od bogatog pastora. Dalje, jedna od tri srednjovekovne sinagoge u Evropi koje još uvek imaju trodelnu strukturu je upravo ovde.

Sopron je osnovan nad rimskim naseljem Skarbantija, i istorijski je bio ključna tačka Puta ćilibara - trgovinska linija koja je povezivala Baltik sa Sredozemljem. I za razliku od mnogih drugih mađarskih gradova, ovde Osmansko-Habzburški ratovi nisu ostavili velike rane. Arhitektura je skoro netaknuta. Po ulicama se mogu videti palata Storno - barokna rezidencija pretvorena u muzej, modernistički teatar Petefi, rimski amfiteatarski ostaci, i ulice u formi potkovice oko starog grada.

Zašto baš ovaj grad je dobio epitet „najvernijeg grada"? Zato što su 1921. godine, na plebiscitu, građani odbili da se priključe Austriji i izabrali da ostanu mađarski - iako je geografski i kulturno teško mogla da se odluči. Posle tog glasanja, izgrađena je Porta lojalnosti. Gest koji se retko može videti u evropskoj istoriji - ljudi idu na glasanje za to ko će im biti gazda. I biraju složenu stranu.

Za balkanske čitaoce Sopron je dostupan. Jedan sat automobilom od Beča, ili direktna veza vozom za ljubitelje sporog putovanja. Za razliku od Budimpešte koja je preterano fotografisana i zasićena Airbnbom, ovde se još uvek može naći restoran gde će ti gazda sam preporučiti šta da uzmeš. Lokalno pivo Sopron se vari od 1895. godine - staro koliko i mnoge kultne alpske marke. Vinogradi prihvataju posetioce bez potrebe rezervacije sa dve nedelje unapred.

To je mesto za čitaoca koji želi da nađe Mađarsku bez brokada na turističku industriju. I za čitaoca koji razmišlja - „zašto da putujem pet sati da nađem nešto slično onome što imam dva sata podalje"? Ponekad odgovor nije u razlici destinacija, već u malo drugačijem uglu gledanja.