Sedam i po godina posle najteže autobuske nesreće u novijoj istoriji zemlje, pravda za Laskarci vratila se na početak. Vrhovni sud ukinuo je pravosnažnu presudu za tragediju od 13. februara 2019. godine, kada je autobus „Durmo tursa” sa 55 putnika izleteo sa auto-puta Skoplje - Tetovo i prevrnuo se. Poginulo je 16 ljudi. Tridesetak je povređeno.

Odluka je doneta na sednici Veća za kaznena dela Vrhovnog suda 9. septembra, u sastavu: predsednik Suda Afrim Fidani, izvestilac Džemali Saiti, Safet Kadrii, Cvetanka Perić i Mirjana Lazarova-Trajkovska. Njome su ukinute i presuda Osnovnog krivičnog suda Skoplje od 23. aprila 2025. i presuda Apelacionog suda Skoplje od 15. maja 2026. godine. Predmet se vraća na prvi stepen, na potpuno novo suđenje.

Obrazloženje je zasad jedna rečenica: u postupku pred nižim sudovima bilo je procesnih nedostataka. Cela odluka još nije objavljena.

Šta pada sa ukidanjem

Padaju kazne svima. Vlasnik „Durmo tursa” Durmiš Beluli i odgovorni za transport Remzi Miftari prvobitno su osuđeni na šest i pet godina, pa im je Apelacija u maju 2025, po žalbi javnog tužioca Darka Jakimovskog, kazne povećala na po deset godina. Zaposleni u stanici za tehnički pregled Igor Đorđievski i Goran Dukovski dobili su po sedam godina, Jane Bovarovski je ostao na pet, a vozač Manoil Trifunovski bio je pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora.

Prema ukinutoj presudi, Beluli i Miftari nisu se pridržavali bezbednosnih propisa i dozvolili su da tehnički neispravan autobus učestvuje u saobraćaju. Zaposleni u stanici za tehnički pregled dozvolili su da taj autobus prođe na pregledu. Za vozača je utvrđeno da je znao za neispravnost, ali je ipak upravljao vozilom.

Ukidanjem pravosnažne presude, osuđeni nemaju pravni osnov da nastave izdržavanje kazni - izlaze iz zatvora do ponovnog suđenja.

Suđenje koje je i pre ovoga išlo sporo

Ovo nije predmet koji je tek sada krenuo lošim putem. Prvostepeni postupak trajao je godinama, opterećen obimnim supervešačenjima. A deo osuđenih mesecima je odlagao odlazak na izdržavanje kazne zbog medicinskih intervencija - Miftari je u međuvremenu pobegao iz zemlje, Beluli je kaznu počeo u „Idrizovu”.

Sada se i ono malo što je izboreno poništava. Rodbina 16 ljudi koji se tog februara nisu vratili kući moraće ponovo da sedi u istoj sudnici, da sluša ista veštačenja i da čeka još jedan prvi stepen.

Ko odgovara za manjkav postupak?

Ovo je ključno pitanje, i niko ne žuri da ga postavi. Ako je Vrhovni sud utvrdio suštinske propuste u radu nižih sudova, te propuste je neko napravio - sudija, veće, sudska služba. Postupak se vraća na nulu, a za dotad izgubljeno vreme ne odgovara niko.

Istom odlukom, na ponovno suđenje vraća se i predmet protiv Stevča Jakimovskog, koji je zahtev za vanredno preispitivanje podneo preko advokata Viktora Cvetkovskog iz Kumanova.

Pravni sistem ima pravo da ispravi sopstvenu grešku - to je njegov smisao. Ali kada ispravka znači da najteža saobraćajna tragedija u zemlji počinje iznova posle sedam godina, onda pitanje nije da li je Vrhovni sud odlučio ispravno. Pitanje je zašto se na prvom i drugom stepenu uopšte došlo do presude koja ne izdržava.