Moda je, bar prema onima koji je prave, čin zajedništva. Loewe je tu ideju shvatio doslovno: za reviju proleće-leto 2027. španska kuća pretvorila je zamak Vensen u Parizu u ogromnu kružnu arenu na dva nivoa. Prostor je namerno podsećao na velike scene iz istorije - anatomski teatar u Padovi, teatar „Glob” u Londonu, gasometar u Detroitu, milansku „Skalu”. Poruka: ništa ne zamenjuje iskustvo uživo. Koliko nas će, ipak, ovu reviju videti drugačije nego na ekranu?

U toj areni Džek Mekalou i Lazaro Ernandes predstavili su svoju treću kolekciju za brend osnovan u Madridu. Prema modnoj kritici, duo je njome konačno pronašao sopstveni, prepoznatljiv glas u kući sa dugom i teškom istorijom.

Od prvog dana dvojica dizajnera najavila su dva stuba: vrhunsku zanatsku izradu i vladanje bojom. To ostaje, ali sada dobija nešto neočekivano prizemljeno. Paleta je puna duboko zasićenih tonova, a drapiranje oblikuje siluetu sa gotovo tečnom lakoćom. Ipak, prava vest nije u boji, već u zaokretu ka pragmatizmu: odeća više ne izgleda samo kao koncept za fotografisanje, već kao garderoba u kojoj može da se živi svaki dan.

Koža je, kako i priliči Loeweu, u centru - ali lakša nego ikad. Umesto krutih formi, tu su fino drapirane jakne koje meko obavijaju torzo, razigrane haljine kroja „bejbidol” i suknje visokog struka, namerno otkopčane na pojasu. Koža gubi tradicionalnu krutost i postaje materijal za pokret.

Kod aksesoara, majstorstvo sa kožom vidi se kroz nove, do sada neviđene oblike torbi, koje modne redakcije već najavljuju kao sledeće predmete želje za leto.

Ostaje pitanje koje svaka velika kuća izbegava: kada luksuz počne da govori o odeći „za svaki dan”, da li je to umetnički izbor ili priznanje da i najskuplji koncepti na kraju moraju da se prodaju? Za čitaoca koji revije gleda na ekranu, a odeću bira prema džepu, zaokret ka nosivom je bolja vest od još jedne nedostižne instalacije.