„Očekujem, prema analizi kako su se berze kretale prošle nedelje, da imamo pojeftinjenje dizela i benzina sledeće nedelje”, izjavio je premijer Hristijan Mickoski prilikom obilaska gradilišta mosta na „Ljubljanskoj”. Konačnu odluku donosi Regulatorna komisija za energetiku, a Vlada, kaže, paralelno pregovara sa „Oktom” o dodatnom popustu. Cilj: „ubedljivo država sa najnižom cenom goriva u regionu, a možda i u Evropi”.

Niska cena ima svoju cenu. Vlada je smanjila deo akcize, a PDV na dizel spušten je sa 18 na 10 odsto. Predsednik RKE Aco Ristov računa da bi bez tih mera dizel danas koštao 125 do 126 denara. Razliku oseća budžet: „Samo po osnovu akcize procene su da će nedostajati oko pet milijardi denara. Ako se na to doda i stopa poreza na dodatu vrednost, posebno za dizel gorivo, koja je smanjena, dolazimo do brojke od 7-8 milijardi denara”, rekao je Mickoski. To se, kaže, ne može pokriti preraspodelom, pa tokom oktobra sledi formalni rebalans.

Istovremeno, Vlada je odlučila da se zaduži novih 1,3 milijarde evra na međunarodnim finansijskim tržištima, uz obrazloženje da je novac potreban za razduživanje i za finansiranje budžetskog deficita. Opozicija ponavlja da se ovakvim politikama država gura u dugove.

Premijer je pokušao da smiri i strahove za zimu. Termoblokovi u REK „Bitola” i „Oslomej” završavaju remonte, hidropotencijal je na oko 40 odsto, što je ocenio kao zadovoljavajuće, a zalihe i ugovori sa snabdevačima obezbeđeni su najmanje do Nove godine. Kao najveći zimski izazov naveo je zagađenje, kada ponovo počne loženje drva, ulja, otpada, „ponekad i guma”.

Jeftinije gorivo je dobra vest na pumpi. Ali kada ista vlada u istom mesecu radi rebalans zbog izgubljenih akciza i zadužuje se za 1,3 milijarde evra, vredi pitati koliko dugo budžet može da drži „najnižu cenu u regionu” - i ko će platiti razliku kada mere prestanu?