U modi postoji jedno pravilo koje marketing ne voli da prizna: najskuplji komad nije najnoviji, nego onaj koji se više ne može kupiti. Hejli Biber to zna bolje od većine. Na večeri u Londonu ove nedelje, pred partnerima, prijateljima i kolegama iz biznisa, pojavila se u haljini iz kolekcije proleće/leto 1997. Narsisa Rodrigeza.

Povod je bio dolazak u London kompanije OBB Media, zabavne kompanije Majkla D. Ratnera - supruga Loren Ratner, koja je zajedno sa Hejli osnovala brend Rhode. Stajling je potpisala Deni Mišel, jedna od njenih stilistkinja od poverenja. Haljina je duga, pripijena uz telo, sa V dekolteom i širokim bretelama, u boji šampanjca i inspirisana klasičnom haljinom u stilu kombinezona. Krojena je koso, po dijagonali tkanine, i prekrivena finom mrežom kristala - detalj koji niko nije očekivao.

Stilizacija je pratila formulu poznatu od pre trideset godina. Bez upadljivog nakita, sa svom pažnjom na linijama kroja i dekolteu. Jedini dodatak bile su zlatne sandale na štiklu sa tankim kaišićima. To je upravo recept Kerolin Beset-Kenedi: malo, ali savršeno izabrano.

Veza nije slučajna. Kerolin i Narsiso upoznali su se dok su radili za Calvin Klein. Kada je počela da sprema venčanje sa sinom Džona F. Kenedija, poverila mu je izradu venčanice - zbog prijateljstva i zbog želje da mu da vidljivost. On je stvorio nezaboravnu svilenu haljinu u stilu kombinezona koju je ona nosila na svoj dan. Dizajn je potom ušao u kolekciju proleće/leto 1997, pod imenom Ceruti. Skoro trideset godina kasnije, Hejli ga vraća u igru.

Trenutak je proračunat do milimetra. Pre nekoliko meseci serija Love Story ponovo je stavila Kerolin i Džona F. Kenedija Mlađeg u centar pažnje, a sa njima i njihovu garderobu: osnovni komadi, jednostavni krojevi, dodaci u pravoj meri. Stil koji je i tri decenije kasnije izvor inspiracije - i, očigledno, dobrog publiciteta.

Iz Londona, pravo u Pariz. Dvadeset devetog septembra Hejli je sedela u prvom redu revije Saint Laurent, ovog puta u sasvim drugačijoj priči: crni kostim sa malo širim sakoom i ravnim pantalonama, špicaste salonke i crne naočare za sunce. Od svile i kristala do strogog crnog kostima - svestranost je njen najjači adut.

Pitanje za nas koji gledamo ove fotografije staro je koliko i sama moda: da li zaista važi „manje je više” kada je to „manje” arhivski primerak iz 1997. koji niko drugi ne može da obuče?