Svake sezone kozmetička industrija najavljuje molekul koji će sve promeniti. Ove godine to je NAD+, koenzim koji zaista postoji i zaista radi važan posao u telu - proizvodi ćelijsku energiju i učestvuje u popravci oštećene DNK. Problem počinje kada se to prevede u bočicu.

Dermatološkinja Natalija Himenez rekla je ono što reklame ne hvataju u naslovu: „Ovaj molekul teško prolazi kožnu barijeru jer je velik i nestabilan.” Drugim rečima, ako na etiketi piše NAD+, to ne znači da NAD+ ulazi u kožu. Ne ulazi.

Zato formulacije ne rade direktno. One koriste prekursore - manje molekule koje koža može da apsorbuje i zatim sama da ih pretvori u NAD+. Najčešći je niacinamid, vitamin B3, sastojak koji postoji u kozmetici decenijama, mnogo pre nego što je NAD+ postao ime na kutiji. To ne znači da proizvodi ne rade. Znači da ono što radi nije novo.

Himenez ukazuje i na promenu u tome šta se uopšte smatra lepom kožom. Ranije su mera bile bore. Danas se govori o balansu, o sjaju, o zdravlju kože - kategorijama koje je teže meriti i lakše prodavati. Da se to poklapa sa potrebom industrije da stvara nove kriterijume, poklapanje je koje vredi zabeležiti.

Praktično, postoje tri načina da se upotrebi i sva tri su razumna. Danju, u kombinaciji sa antioksidansima poput vitamina C, ako su problem fleke. Noću, u serumu, kada se ćelije regenerišu. I preko dnevne kreme sa faktorom zaštite od sunca, što je ostalo najjeftinija i najefikasnija stvar koja se koži može uraditi, bez obzira koliko se molekula doda povrh nje.

Cene kazuju drugu polovinu priče. Serum sa NAD+ košta oko 64 evra. Krema slične namene velike kozmetičke kuće - 195 evra. To je raspon od tri puta za proizvode čiji je aktivni mehanizam isti: niacinamid koji koža pretvara u nešto drugo.

Preporuka je od 35 godina naviše, što je uzrast dovoljno rani da uhvati mnogo ljudi i dovoljno kasni da zvuči stručno. Ako hoćeš jedno pravilo iz celog teksta, to je ovo: proveri šta piše u spisku sastojaka, ne šta piše na prednjoj strani. Prednja strana je marketing. Zadnja je recept.