Skoro četiri miliona glasača u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji u nedelju su birali nove pokrajinske parlamente, a večer je završila političkim zemljotresom. Levica (Die Linke) je prema projekcijama ubedljivo najsnažnija partija u Berlinu, AfD je završila na prvom mestu u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, a CDU kancelara Fridriha Merca u toj pokrajini spustio se do same granice izbornog praga.

Pet odsto za partiju koja vodi Nemačku

Prema projekciji ARD-a od 19:57 časova, CDU je u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji imao samo pet odsto glasova, naspram 13,3 odsto u 2021. godini. Ako se potvrdi, to bi bio najgori rezultat CDU-a na pokrajinskim izborima od osnivanja Savezne Republike Nemačke. Ni Berlin nije doneo olakšanje: 19,1 odsto, daleko ispod 28,2 odsto sa ponovljenih izbora u 2023.

Merc nije pokušao da ga ulepša. „Rezultat u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji ne možemo da ulepšavamo, to je katastrofa”, rekao je kancelar, tvrdeći da je CDU bio „samleven” u zaoštrenoj borbi između SPD-a i AfD-a. Drugim rečima: nije do nas, do druge dve je. Koliko puta smo to čuli iz balkanskih partijskih štabova posle izborne večeri?

AfD već traži ostavku

U štabu AfD-a rezultat su dočekali kao potvrdu da partija zauzima mesto koje je nekada imao CDU. „Istisnuli smo CDU kao vodeću narodnu partiju”, izjavila je kopredsednica Alis Vajdel. Prema „Bildu”, prisutni su skandirali „Merc mora da ide”, a kopredsednik Tino Hrupala otvoreno je zahtevao ostavku kancelara. Kandidat za premijera Meklenburga Lajf-Erik Holm rezultat čita kao mandat da pokuša da formira vlast i najavio je pozive drugim partijama na razgovore.

Samo što AfD, uprkos prvom mestu, nema većinu za samostalnu vladu, a sve druge partije su dosad odbijale koaliciju sa njom. To ne sprečava ambicije: jedan od vodećih kandidata, Enriko Šult, najavio je da bi na nekim budućim izborima AfD mogla biti dovoljno snažna da joj partner uopšte ne treba. Od pokrajine do pokrajine, ta rečenica sve manje zvuči kao fantazija.

Podaci Infratest dimapa o kretanju glasača posebno su neprijatni za CDU: AfD je u Berlinu dobila neto priliv od oko 56.000 glasača direktno od CDU-a i još oko 65.000 od ljudi koji prethodno uopšte nisu glasali. Znači nije samo opšte opadanje - deo baze demohrišćana ide pravo kod AfD-a.

Kancelar najava

Merc je izašao pred javnost neobično rano za izbornu večer i to samo po sebi kaže koliki je pritisak. On traje još od izbora u Saksoniji-Anhaltu dve nedelje ranije, gde je AfD osvojila skoro 44 odsto, a CDU pao na oko 17. Nekoliko dana pre izbora svih osam pokrajinskih premijera iz CDU-a javno su stali za njega. A činjenica da vodeći ljudi partije još na izbornoj večeri moraju da uveravaju da je „partija jedinstvena, sve drugo bilo bi ludost”, kako je rekao Karl-Jozef Lauman, najbolji je pokazatelj da baš i nije tako.

Za govornicom su stajale nemačka i evropska zastava, a na samoj govornici logo CDU-a - pa se nametnulo pitanje da li govori kao kancelar ili kao predsednik partije. Odgovor je dao sam: „Reforme moraju da dođu”, i to će ih sprovoditi „kao predsednik CDU-a i pre svega kao savezni kancelar”. Reforme je nazvao čak i „sredstvom protiv autoritarnog otrova” koji sve dublje ulazi u društvo. Paradoks, koji je zabeležio i „Tagesšau”, je što čovek koga su sopstvene partijske kolege u kampanji nazivale „kancelarom najava” sada pokušava da promeni taj imidž - novim najavama.

Vreme kao jedini saveznik

Mercova strategija sada je da dobije na vremenu, i kalendar mu pomaže: do aprila 2027. nema novih pokrajinskih izbora. On računa na ekonomiju - vlada očekuje da se efekti velikih investicija finansiranih zaduživanjem i specijalnim fondovima postepeno osete, a Merc je još u kampanji govorio o rastu od 1,3 odsto u 2026. Problem je što brojka za BDP ne znači da je građanin oseća: troškovi energije, zdravstva i penzija ostaju, a upravo su socijalne reforme poslednjih meseci izazvale najviše sporova. Koliko balkanskih premijera smo slušali kako kažu „ekonomija raste” pred glasačima koji od tog rasta ne vide ništa?

A u Berlinu se otvorilo sasvim novo pitanje: Levica je sa 25,3 odsto postala najsnažnija partija u glavnom gradu. Veteran Gregor Gizi nazvao je to istorijskom prekretnicom i poručio partiji da sada mora da preuzme odgovornost za ceo Berlin, a ne samo za svoje glasače. Bivši gradonačelnik Mihael Miler iz SPD-a već upozorava da bi tročlana koalicija predvođena Levicom bila izuzetno teška - on je sam pet godina vodio takav savez. U Meklenburgu je pak SPD premijerke Manuele Švezig sa oko 36 odsto završio sasvim blizu AfD-a, i to nakon što se u kampanji distancirao od dela politika savezne vlade, posebno o penzijama. Kada se partner u vlasti distancira od tebe da bi preživeo, to je poruka za kancelara koja ne traži ni projekciju ARD-a.

U ponedeljak se sastaje savezno rukovodstvo CDU-a, u utorak poslanička grupa u Bundestagu. Merc ne može lako da bude smenjen - za konstruktivno glasanje o nepoverenju treba apsolutna većina za naslednika - pa ostavka ili pitanje poverenja ostaju njegove odluke. Ovu nedelju će verovatno preživeti. Koliko takvih nedelja mu ostaje, pitanje je koje niko u Berlinu ne izgovara naglas.