Bela venčanica nije tradicija stara vekovima. Kraljica Viktorija ju je popularizovala 1840. godine i od tada je postala toliko podrazumevana da se nevesta u drugoj boji doživljava kao izjava. Spisak od devet svadbi pokazuje da je izjava obično bila mnogo mirnija nego što je izgledala.

Najpoznatija je ona Beatriče Boromeo - 25. jula 2015. godine, u palati Grimaldi u Monaku, u roze svili sa cvetnim vezom i ogrtačem od šifona, rad Valentina. Aristokratska svadba u boji koju nijedan protokol nije predviđao, a niko se nije pobunio.

Odri Hepbern je otišla još dalje 1969. godine - bledoroze mini-haljina Iber de Živanšija. Za to vreme to je bilo dvostruko odstupanje: i boja i dužina.

Gven Stefani se 2002. godine udala u svili koja iz bele prelazi u fuksiju, sa asimetričnim krojem i suknjom bukvalno isprskanom bojom - visoka moda Džona Galijana. Elizabet Tejlor je 1964. godine izabrala žutu bejbidol-haljinu sa cvetnim ukrasom na glavi. Ema Tompson je otišla u renesansnom pravcu, sa korsetom i nabubrelom suknjom na šaru. Viktorija Bekam je izabrala asimetričnu haljinu u ljubičastoj sa cvetnim detaljem.

Hloi Morec se udala u bledoplavoj, dizajn Nikole Geskijera za Louis Vuitton. Mendi Mur u bledoroze tilu sa volanima, potpis Rodartea. A ledi Kiti Spenser je u julu 2021. godine, u vili Aldobrandini u Rimu, nosila organzu i svilu sa ručno slikanim cvetovima i kristalima iz visoke mode Dolce & Gabbana.

Ono što povezuje sve ove svadbe nije bunt nego budžet. Kada haljinu šije kuća visoke mode specijalno za tebe, boja postaje još jedna stavka u razgovoru, a ne rizik. Nevesta koja bi kod nas krenula stazom u žutom biće tema svadbe duže od mladoženje - i to nije dizajnersko pitanje nego pitanje sredine.

Zato se spiskovi ovog tipa poštuju, ali retko kopiraju. Pravilo koje je Viktorija uspostavila pre skoro dvesta godina i dalje stoji jer niko ne želi da ga testira na sopstvenoj svadbi.